1. Царевима, глава 10

1. А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.

Суд. 14:12, 1 Цар. 4:34, 2 Дн. 9:1, Псал. 72:10, Псал. 72:15, Иса. 60:6, Јер. 6:20, Језек. 16:14, Мат. 12:42, Лука 11:41

2. И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.

3. И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

Приче 1:5

4. А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,

5. И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;

1 Дн. 26:16

6. Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

7. Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

8. Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

Приче 8:34

9. Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.

5 Мој. 7:8, 2 Сам. 8:15, 1 Цар. 5:7, Псал. 72:2, Приче 8:15, Дан. 2:21

10. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.

Псал. 68:29

11. И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.

1 Цар. 9:27, Јов 22:24

12. И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.

2 Дн. 9:11

13. А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

14. А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

15. Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.

Псал. 72:10, Иса. 21:13, Гал. 4:25

16. И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:

17. И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.

1 Цар. 7:2, 1 Цар. 14:26, Иса. 22:8

18. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.

2 Дн. 9:17, Откр. 20:11

19. Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.

20. И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.

21. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.

22. Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

1 Мој. 10:4, 1 Цар. 22:49, Псал. 48:7, Иса. 2:16

23. Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.

24. И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.