1. Царевима, глава 17

1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.

5 Мој. 10:8, 1 Цар. 18:10, 1 Цар. 18:15, 2 Цар. 3:14, Јер. 15:19, Лука 4:25, Јаков 5:17, Откр. 11:6

2. Потом дође њему реч Господња говорећи:

3. Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

Јер. 36:19

4. И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.

Псал. 37:3, Откр. 12:6

5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6. И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

Јоило 1:20

8. Тада дође њему реч Господња говорећи:

9. Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

Авд. 1:20, Лука 4:25, Лука 4:26

10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

1 Мој. 24:7, Псал. 24:1, Јован 4:7, Јевр. 11:37

11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

12. А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.

1 Мој. 18:6, 1 Мој. 21:15

13. А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.

1 Мој. 21:1, 1 Пет. 1:7

14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

Псал. 34:11, Филиб. 4:19, 1 Тим. 4:8

15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;

2 Дн. 20:20, Мат. 20:28, Јевр. 11:8

16. Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

5 Мој. 15:10, Приче 11:24

17. А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

18. И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

2 Сам. 16:10, Лука 4:34, Јован 2:4

19. А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

20. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

2 Мој. 15:25, 4 Мој. 11:11, 1 Сам. 7:8, 1 Цар. 18:36, Филиб. 4:6, Јаков 5:13, Јаков 5:16

21. И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.

2 Цар. 4:34, Дела 20:10

22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.

5 Мој. 32:39, Псал. 65:2, Приче 15:8, Мат. 21:22, Лука 7:14, Лука 11:9, Дела 20:10, Дела 20:12, Јевр. 11:35, 1 Јов. 3:22