1. Царевима, глава 19

1. А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.

1 Цар. 18:40

2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.

Рута 1:17, 1 Цар. 2:23, 1 Цар. 20:10, Приче 27:1, Јер. 20:9

3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.

Јер. 20:9, Јер. 26:21

4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.

4 Мој. 11:15, Јона 4:3, Јона 4:8, Филиб. 1:21

5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.

Псал. 34:7, Зах. 4:1, Дела 12:7, Јевр. 1:14

6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.

8. А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.

2 Мој. 3:1, 2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, 5 Мој. 9:18, Мат. 4:2, Лука 4:2

9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

2 Мој. 33:21, Јона 4:5

10. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

2 Мој. 20:5, 1 Цар. 18:4, 1 Цар. 18:22, 1 Цар. 18:30, 1 Цар. 19:14, 1 Цар. 22:8, 2 Цар. 10:16, Псал. 69:9, Рим. 11:3

11. А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;

2 Мој. 24:12, Језек. 1:4, Наум 1:6

12. А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.

4 Мој. 14:18, Нем. 9:17, Јов 4:16, Псал. 86:15, Псал. 103:8, Псал. 111:4, Јован 10:3, Јаков 5:11

13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

2 Мој. 3:6, Иса. 6:2

14. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

15. Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом.

2 Цар. 8:12, 2 Цар. 8:13

16. А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.

2 Цар. 9:1, Лука 4:27

17. Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.

2 Цар. 2:23, 2 Цар. 8:12, 2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:20, Иса. 11:4, Ос. 6:5, Амос 2:14, Откр. 19:21

18. Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.

Јов 31:27, Иса. 1:9, Језек. 6:8, Ос. 13:2, Јоило 2:32, Рим. 11:4

19. И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.

20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?

Лука 9:62