1. Царевима, глава 20

1. А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.

1 Мој. 14:1, 2 Цар. 8:7, Амос 1:4

2. И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,

3. И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.

4. А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.

5 Мој. 28:48, 2 Цар. 10:5

5. А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.

6. Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.

7. Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.

2 Мој. 3:16, 3 Мој. 4:15

8. А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.

9. И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.

10. А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.

1 Цар. 19:2, Јер. 46:17, Дела 23:12

11. А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.

Приче 27:1, Проп. 7:8

12. А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.

1 Цар. 16:9, Приче 31:4, Проп. 10:16

13. Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.

2 Мој. 7:15, Псал. 9:16

14. А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.

15. Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.

16. И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.

1 Цар. 16:9, Приче 20:1, Дан. 5:2, Дан. 5:30, Ос. 4:11, Ефес. 5:18

17. И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.

18. А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.

1 Сам. 2:3, 2 Цар. 14:8, Приче 16:18, Лука 14:11

19. И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.

20. И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.

3 Мој. 26:8, Јов 40:11, Псал. 33:16, Јер. 41:15