1. Царевима, глава 22

1. И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.

2. А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом.

2 Дн. 18:2, 2 Дн. 18:34

3. И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског.

5 Мој. 4:33

4. И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.

2 Цар. 3:7

5. Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи.

6. Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

1 Цар. 18:19, 1 Цар. 18:20, 2 Цар. 10:19

7. А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

2 Цар. 3:11

8. А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.

1 Цар. 19:10, 1 Цар. 20:43, 1 Цар. 22:18, Јер. 36:23

9. Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.

10. А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

11. И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.

12. Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.

Јер. 23:25

13. А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро.

Иса. 30:10

14. А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.

4 Мој. 22:38, 2 Дн. 18:13, Псал. 27:1, Псал. 27:14, Псал. 56:1, Псал. 56:10, Приче 28:1, Јер. 1:7, Јер. 1:17, Јер. 1:19, Јер. 42:4, Језек. 2:3, Језек. 2:8, Дела 4:13, Дела 4:29, Дела 4:31, Дела 9:29, Рим. 8:31, 2 Кор. 3:12, Гал. 1:9

15. И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.

16. А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

17. Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.

Мат. 9:36

18. Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

19. А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.

Јов 1:6, Псал. 103:20, Иса. 6:1, Дан. 7:9, Дан. 7:10, Зах. 1:10, Мат. 18:10, Јевр. 1:7, Јевр. 1:14

20. И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно.

21. Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?

22. Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако.

Јов 12:16, Језек. 14:9, Мар. 5:13, 2 Сол. 2:11