1. Царевима, глава 8

1. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.

4 Мој. 10:33, 2 Сам. 5:7, 2 Сам. 6:17, 1 Цар. 3:15, 1 Дн. 13:3, 2 Дн. 5:2

2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.

3 Мој. 23:44, 5 Мој. 16:13, 2 Дн. 7:8

3. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;

4 Мој. 4:15, 5 Мој. 31:9, Ис.Н. 3:3, Ис.Н. 3:6, 1 Дн. 15:14

4. И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.

1 Цар. 3:4, 2 Дн. 1:3

5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.

6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

2 Мој. 26:33, 1 Цар. 6:27

7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.

8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.

2 Мој. 25:14, 2 Дн. 5:9

9. У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.

2 Мој. 25:21, 2 Мој. 40:20, 5 Мој. 10:2, 5 Мој. 10:5, Јевр. 9:4

10. А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

12. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

3 Мој. 16:2, Псал. 18:11, Псал. 97:2

13. Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.

Псал. 132:14, Јован 4:21, Дела 6:14

14. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

Ис.Н. 22:6, 2 Сам. 6:18, 1 Дн. 16:2, 2 Дн. 6:3

15. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:

Лука 1:68

16. Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:6, 2 Дн. 6:5

17. И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.

2 Сам. 7:3, Псал. 132:5, Дела 7:46

18. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;

19. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

20. И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

21. И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.

5 Мој. 31:26

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,

2 Мој. 9:29, 2 Цар. 23:3, 2 Дн. 6:12, 1 Тим. 2:8