2. Царевима, глава 10

1. А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече:

5 Мој. 16:18

2. Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје,

2 Цар. 5:6

3. Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог.

4. Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети?

2 Цар. 9:24, 2 Цар. 9:27, Лука 14:31

5. И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља.

Ис.Н. 9:11, Ис.Н. 9:24

6. И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху.

2 Мој. 20:5, Јов 21:19

7. И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

1 Цар. 21:21

8. И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.

9. А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове?

2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:24, Ос. 1:4

10. Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије.

1 Сам. 3:19, 2 Дн. 22:7, Псал. 33:11, Иса. 14:27, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

11. Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

1 Цар. 18:19, 2 Дн. 22:7

12. Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу,

13. Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

2 Цар. 8:29

14. Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих.

15. Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

1 Дн. 2:55, Језд. 10:19, Јер. 35:6

16. И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима.

Приче 27:2, Мат. 6:2, Дела 8:31, Рим. 10:2

17. И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.

1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8, 2 Дн. 22:8, Јов 18:5, Јов 18:20, Јов 31:3, Псал. 34:16, Псал. 145:20, Приче 2:22, Приче 10:7, Приче 10:29, Мал. 4:1

18. Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

1 Цар. 16:31

19. Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.

1 Цар. 22:6

20. И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је.