2. Царевима, глава 13

1. Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

2. И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих.

3. Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време.

3 Мој. 26:17, 5 Мој. 4:23, 5 Мој. 6:13, 5 Мој. 7:4, Суд. 2:14, 2 Цар. 8:12, Псал. 7:11, Иса. 10:5, Јер. 49:27, Наум 1:3

4. Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски.

2 Мој. 3:7, 4 Мој. 21:7, Суд. 6:6, 2 Цар. 14:26, Псал. 78:34, Приче 15:3, Јер. 2:27

5. И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре.

2 Цар. 14:25, Лука 2:11

6. Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

1 Цар. 16:33

7. А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.

2 Сам. 22:43, 2 Цар. 8:12

8. А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

9. И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов.

10. Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

11. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше.

12. А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

2 Цар. 14:9, 2 Цар. 14:15, 2 Дн. 25:17

13. И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих.

14. А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

2 Цар. 2:12

15. А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле.

16. Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

1 Мој. 49:24

17. И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

1 Цар. 20:26

18. Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

2 Мој. 17:11

19. Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити.

2 Цар. 13:25

20. Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу.

2 Цар. 5:2

21. И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.

2 Цар. 4:35, Мат. 27:52, Јован 5:25, Јован 5:28

22. А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог.

2 Цар. 8:12