2. Царевима, глава 23

1. Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске.

2 Дн. 34:29

2. И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.

2 Цар. 22:8

3. И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет.

2 Цар. 11:14, Јер. 4:2, Јер. 34:15, Језек. 1:1

4. Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.

2 Цар. 21:3, 2 Цар. 21:7

5. И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској.

2 Цар. 21:3

6. И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних.

2 Дн. 34:4

7. И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.

1 Цар. 14:24, Језек. 16:16

8. И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских.

1 Цар. 15:22, Језек. 44:10

9. Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом.

1 Сам. 2:36, Језек. 44:10, Мал. 2:8

10. Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху.

3 Мој. 18:21, Ис.Н. 15:8, Иса. 30:33, Јер. 7:32, Јер. 19:13

11. И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.

5 Мој. 4:19, 2 Дн. 14:5, Јов 31:26

12. И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.

2 Цар. 21:5, 2 Дн. 33:3, 2 Дн. 33:15, Јер. 19:13

13. И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар.

Нем. 13:26, Јер. 11:13

14. И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских.

2 Мој. 23:24, 2 Мој. 32:20, 4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:5, 5 Мој. 7:25

15. И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај.

1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:33, 2 Цар. 10:31

16. И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари.

1 Цар. 13:2, 2 Цар. 23:14

17. И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.

18. А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије.