2. Царевима, глава 3

1. А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.

2 Цар. 1:17

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.

1 Цар. 16:31

3. Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.

1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:31, 2 Цар. 10:28

4. А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.

1 Мој. 13:2, Јов 1:3, Иса. 16:1

5. Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.

2 Цар. 1:1

6. А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.

7. И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

1 Цар. 22:4

8. Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.

9. И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

10. И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

Псал. 78:34, Приче 19:3, Иса. 8:21

11. А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.

1 Цар. 22:7, Псал. 55:22, Приче 3:5, Амос 3:7

12. Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.

2 Цар. 2:25

13. А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

Суд. 10:14, Рута 1:15, 1 Цар. 18:19, Језек. 14:3, Дан. 5:17

14. А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.

1 Цар. 17:1, 2 Цар. 5:16, Псал. 15:4

15. Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

1 Сам. 10:5, 1 Дн. 25:3, Језек. 1:3, Језек. 8:1

16. И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.

2 Цар. 4:3

17. Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

Псал. 107:35

18. Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

1 Цар. 20:28, Јер. 32:17, Мар. 10:27, Лука 1:37, Ефес. 3:20

19. И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

1 Сам. 15:3, 2 Цар. 3:25

20. А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.

2 Мој. 29:39

21. А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

22. А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.