2. Самуилова, глава 13

1. А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов.

5 Мој. 27:22, 2 Сам. 3:2, 1 Дн. 3:9

2. И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта.

3. А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат.

2 Сам. 13:31, 1 Дн. 2:13

4. И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог.

Иса. 3:9

5. Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: Нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем.

6. И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: Нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке.

1 Мој. 18:6

7. Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело.

8. И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува.

9. Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви.

1 Мој. 45:1, Суд. 3:19

10. Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет.

11. А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја!

1 Мој. 39:12, Приче 7:13, Проп. 7:26

12. А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље.

1 Мој. 34:7, 3 Мој. 18:9, Суд. 19:23, Приче 7:8, Приче 7:21

13. Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.

1 Мој. 19:8, 3 Мој. 18:9, Суд. 19:24

14. Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.

3 Мој. 18:9, 5 Мој. 22:25, Суд. 20:5, 2 Сам. 12:11, Јест. 7:8, Језек. 22:11

15. А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази.

16. А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати.

17. Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.

18. А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.

1 Мој. 37:3, Суд. 5:30, Псал. 45:14

19. Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.

Ис.Н. 7:6, 2 Сам. 1:2, Јов 2:12, Јер. 2:37

20. А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома.

21. И цар Давид чувши све ово разгневи се врло.

22. Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.

3 Мој. 19:17, Приче 10:18, Ефес. 4:26, Ефес. 4:31, 1 Јов. 2:9, 1 Јов. 2:11