2. Самуилова, глава 14

1. А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.

2. И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим.

Рута 3:3, 2 Сам. 20:16, 2 Дн. 11:6, 2 Дн. 20:20, Нем. 3:5, Нем. 3:27, Јер. 6:1, Амос 1:1

3. И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.

2 Мој. 4:15

4. И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!

1 Сам. 20:41, 2 Сам. 1:2

5. А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж.

2 Сам. 12:1

6. А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.

7. И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи.

1 Мој. 4:14, 4 Мој. 35:19, 5 Мој. 19:12

8. А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те.

9. А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав.

1 Мој. 27:13, 4 Мој. 35:33, 1 Сам. 25:24, 2 Сам. 3:28, Мат. 27:25

10. А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.

11. А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу.

4 Мој. 35:19, Ис.Н. 20:3, 1 Сам. 14:45, Дела 27:34

12. А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори.

13. А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.

Суд. 20:2, 2 Сам. 13:37

14. Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

4 Мој. 35:15, Јов 30:23, Проп. 3:19, Јевр. 9:27

15. И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже.

16. Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег.

2 Сам. 20:19

17. И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.

1 Сам. 29:9, 2 Сам. 19:27

18. А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој.

19. Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.

2 Сам. 14:3

20. Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.

2 Сам. 19:27

21. Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома.

22. Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече.