2. Самуилова, глава 16

1. А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина.

2 Сам. 9:2, 2 Сам. 15:30, 2 Сам. 19:17

2. И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи.

Суд. 5:10, 1 Сам. 25:27, 2 Сам. 15:1, 2 Сам. 15:23, Псал. 104:15, Приче 31:6, 1 Тим. 5:23

3. А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог.

2 Сам. 19:27

4. Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару!

2 Сам. 9:9, 2 Сам. 19:29, Приче 18:13

5. И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше.

2 Сам. 19:16, 1 Цар. 2:36

6. И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци.

7. А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!

Псал. 55:3

8. Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија.

Суд. 9:24, 2 Сам. 1:16, 2 Сам. 3:28, Откр. 16:6

9. Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу.

2 Мој. 22:28

10. Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш?

2 Сам. 3:39, 2 Цар. 18:25, Плач 3:38, Рим. 9:20, 1 Пет. 2:23

11. Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио.

1 Сам. 26:19

12. Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу.

2 Мој. 32:30, Псал. 37:7, Приче 26:2, Плач 3:22, Мат. 5:11, Рим. 8:28, 2 Кор. 4:17

13. И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах.

14. И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде.

15. А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим.

16. А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар!

17. А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?

2 Сам. 15:32, 2 Сам. 15:37, 2 Сам. 19:25, Приче 17:17

18. А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.

19. Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби.

1 Сам. 28:2

20. А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити.

2 Мој. 1:10, Псал. 2:2, Приче 21:30, Мат. 27:1

21. А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом.

1 Мој. 34:30, 1 Мој. 35:22, 2 Сам. 2:7, 2 Сам. 12:11, 2 Сам. 15:16, Зах. 8:13