2. Самуилова, глава 18

1. И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике.

2. И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.

2 Сам. 15:19

3. Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш.

2 Сам. 21:17

4. А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду.

5. И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома.

2 Сам. 19:1

6. И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.

Ис.Н. 17:15, Ис.Н. 17:18, Ис.Н. 20:7

7. Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада.

Приче 11:21

8. Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач.

9. А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.

2 Сам. 13:29, 2 Сам. 14:26, Јов 18:5, Мат. 27:5, 1 Кор. 11:14

10. Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту.

11. А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.

12. А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома.

13. Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.

14. А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту.

2 Сам. 19:13

15. Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.

16. Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.

17. И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору.

Ис.Н. 7:26, Ис.Н. 8:29, 2 Сам. 19:8, 2 Цар. 8:21, 2 Цар. 14:12, Јер. 22:18, Плач 3:53

18. Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана.

1 Мој. 14:17, 4 Мој. 32:42, 2 Сам. 14:27, Јов 13:12, Псал. 34:16, Псал. 49:11, Псал. 109:13, Приче 2:22

19. Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.

2 Сам. 15:36, 2 Сам. 17:17

20. А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо.

21. Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.