2. Самуилова, глава 19

1. И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

2. И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог.

3. И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја.

4. А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

1 Сам. 4:12, 2 Сам. 15:30, 2 Сам. 18:33

5. Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.

6. Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули.

7. Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.

Приче 14:28

8. Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор.

Рута 4:1, 2 Сам. 18:4, 2 Сам. 18:17, 2 Сам. 18:24, 1 Цар. 12:16, 2 Цар. 14:12

9. И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома.

1 Сам. 17:1, 2 Сам. 5:18, 2 Сам. 15:14, 2 Сам. 22:44

10. Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара?

11. Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.

12. Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара?

1 Мој. 2:23, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, 2 Сам. 19:41

13. Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава.

Рута 1:17, 2 Сам. 3:29, 2 Сам. 8:16, 2 Сам. 17:25, 1 Цар. 19:2, 1 Дн. 2:16, 1 Дн. 12:18

14. И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим.

Суд. 20:1, Псал. 110:2, Дела 4:32

15. И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.

Ис.Н. 5:9, 1 Сам. 11:14

16. Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду;

2 Сам. 16:5

17. И хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара.

2 Сам. 9:2, 2 Сам. 9:10, 2 Сам. 16:1

18. Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана,

19. И рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе.

2 Сам. 13:33, 2 Сам. 16:5, Псал. 32:2, Приче 28:13, Мат. 5:25, Рим. 4:6, Рим. 4:8, 2 Кор. 5:19

20. Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог.

2 Сам. 16:5