2. Самуилова, глава 23

1. А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

1 Дн. 16:7

2. Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

Мат. 22:42, Мар. 12:35, 2 Пет. 1:21

3. Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

2 Мој. 18:21, Јов 34:17, Рим. 13:3

4. И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

Приче 4:18

5. Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

Иса. 55:3

6. А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

7. Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

8. Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

1 Дн. 11:11

9. За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

1 Дн. 11:12, 1 Дн. 27:4

10. Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

11. А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

1 Дн. 11:12

12. Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

13. И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

5 Мој. 33:29, 1 Сам. 22:1, 1 Дн. 14:11, 1 Дн. 29:11, Псал. 3:8, Псал. 46:1, Псал. 98:1, Приче 21:30, Рим. 8:31

14. А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

1 Сам. 22:4, 1 Дн. 12:16

15. А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

1 Дн. 11:16

16. Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

1 Сам. 7:6

17. И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

3 Мој. 17:10

18. И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

2 Сам. 2:18

19. Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

20. И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

2 Мој. 15:15, Ис.Н. 15:21, 1 Дн. 27:6

21. Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

22. То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.