Изјаве француског председника Емануела Макрона да би француска могла да пошаље своје трупе у Украјину уколико би Руси пробили фронт ка Одеси и Кијеву, јасан су сигнал да ће се рат у догледно време пребацити на европско тло. То ће несумњиво довести до несагледивих последица, а проблем Србије је баш у томе што ће се у тој ситуацији наћи у небраном грожђу. Долази се у фазу "Ако ниси са нама, онда си против нас", што је за Србију катастрофалан проблем. Зато је свенародни покрет веома важан и зато мора да се постигне огромно народно јединство.

Отићи и блатити сопствену земљу пред странцима и чак лобирати да се доносе акта директно уперена против Србије, нешто је најодвратније што смо могли да доживимо. Ломпаров "Дух самопорицања" је апсолутно дошао до изражаја. Скандалозан чин посланила Шолакове корпорације који због његових пословних амбиција иду и савезнике траже код најгорих антисрпских политичара по Европском парламенту допринео је томе да се руку под руку у пљувању Србије такмиче са Виолом фон Крамон. Богу хвала, резолуције Европског парламента су необавезујуће и углавном су посланици тог парламента људи који су без икаквог утицаја у својим земљама, али остаје горак укус у устима каква поданичка свест преовладава код неких људи из Србије.

Обновљени палестинско-јеврејски сукоб и брутална убијања са обе стране додатно у свету компликују одавно хаотичну ситуацију. Велики мере своје мишиће преко грбаче нас малих, а основни циљ и задатак сваке власти у Србији је да очува мир. То ће једино моћи уколико и сама буде снажна, без могућности да буде уцењивана. Практично, следећи избори морају да доведу до тога да владајућа странка има још снажнију подршки, јер све супротно томе води нас у институционални хаос, а опет то нас доводи до ужасног слабљења и могућег даљег комадања Србије.

Косовска криза неће се смањивати. Напротив, тензије, па можда и све директнији сукоби, распласаваће се током предизборне кампање. Избори на готово свим нивоима одржаће се 17.децембра, а кампања, без дилеме, биће једна од најпрљавијих до сада. Управо се у вези са збивањима на Косову и Метохији показало какав се арсенал напада на садашњу власт спрема. Сви напади нису долазили од великих западних сила, већ углавном су напади долазили изнутра, од медија и другосрвијанске лажне елите која је немилице пљувала по Србији и Србима са Косова и Метохије.

Један од најсрамнијих судских поступака који ће остати забележен као класичан пример најгорег правног насиља, где је од почетка процеса све било намештено и лажирано, али медијски ужасно агресивно покривено, управо је поступак "Јовањица". Данас је више него очигледно да је мотив био државни удар који на сву срећу није успео, али тај предмет креатори тог покушаја и њихови медијски сатрапи још увек држе у самом врху покушавајући на тај начин да деградирају власт. Све оно што се тренутно чини у вези са сведочењима инспектора, медијско спиновање и покушај да се од њих праве некакви хероји, ући ће у историју бешчашћа. Овај подкаст детаљано образлаже каква се срамота надвила над Србијом и какав се сраман притисак на рад суда врши.

Србија мора да покаже чврстину и да забрани улазак сваком ко је не поштује. То се пре свега односи на лица која воде свуда по свету активне кампање за независност Косова и које финансирају разноразне невладине организације и лажне независне медије и новинаре ради подривања Србије. Такође, Србија би морала да што пре да донесе закон којим ће регулисати рад и финансирање невладиног сектора, јер је неопходно да грађани знају одакле долази новац и за које намене. Уколико то неко ради да би реализовао интересе неких других држава или интересних група, а против интереса Србије, онда да грађани знају да се ради о агентима страног интереса.

Врло утицајни твитера, сада већ утицајан на платформи ИКС, Давид Бабић био је гост нашег подкаста и врло отворено је говорио из угла привредника како се данас креће српска економија, који су добри параметри, али није избегавао да говори и о темама међународних односа, потенцијалних ратова, понашању власти и опозиције. У сваком случају, ово је била сјајна прилика да први пут упознамо човека за кога су многи тврдили да не постоји, да је режимски бот и сл.и то само зато што није у шаблону већине лево-либералних анархиста који су годинама харали твитером. Давид је врло искрено говорио са чиме се сусреће на овој друштвеној мрежи и да нема намеру да одступи од ставова које је до сада износи, без обзира на низ вулгарности и претњи које су му упућиване. Као неко ко се бави међународном трговином говорио је и томе колико земље БРИКС напредују и да се свет из корена мења са захтевима чак 13 земаља да приступе БРИКСУ. У сваком случају, вреди послушати и схватити да имамо пуно пристојних људи који нису долазили до изражаја, јер се политиком више баве као споредном делатношћу, али чије мишљење је изузетно добро и вреди га уважити.

Један од начина како да се нека власт урушава је да се претходно жестоко њени највиши функционери медијски означе као најгори криминалци. Потпомогнути страним утицајем са циљем да дође до промене власти која није по вољи, најпре се унутар система ангажују они који ће медијски водити кампању, али и крајње радикални елементи који ће уливати страх припадницима власти. Данас се то најчешће чини према властима које се залажу за традиционалне вредности, јер су оне најмање погодне, траже независност, самосталне су и не прихварају понизност. Против њих се ангажују радикални левичари, као и либерални медији, који подижу амбијент да је власт криминална и једини начин да падне је револуција. Србија данас то преживљава и овај подкаст управо говори о томе како се циљано медијски криминализују држава и власт.

Да ли је заиста Јевгениј Пригожин могао са својим "Вагнером" да изврши преврат? Вероватно то никада нећемо сазнати, али дефинитивно је својом акцијом значајне последице донео по Руску Федерацију. Готово се прошетао од Ростова до Москве, без икаквог отпора или без значајнијег отпора, при том срушивши 7 хеликоптера руске армије. Дакле, јасно је да је прилика да се уђе у Москву била на дохват руке, али једнако тако оштра реакција Владимира Путина као председника Русије била је показатељ да ће доћи до тешког крвопролића што је Пригожину када се израчунао вероватно био знак да неће успети до краја у својој намери. Све у свему, овај покушај пуча имаће несагледиве последице по Русију, а вероватно и по стање на фронту у Украјини.

Протести који су на почетку апсолутно били оправдани због ужасних трагедија које су нас погодиле, сада су се претворили у класичну злоупотребу од стране појединих опозиционих партија. Тај протест је изгубио своју првобитну сврху да се одређене ствари у друштву промене, већ сада има јасне политичке циљеве које испостављају лево-анархо политичке опције које су преузеле протест и које желе на власт да дођу без избора. Њихова агенда је пљување по традиционалним вредностима српског народа, посебно према Цркви, као и извођење револуције и насилно свргавање власти.