Марко, глава 4

1. И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

Мат. 13:1, Мар. 4:36, Лука 8:4

2. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

Мар. 12:38

3. Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4. И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

5. А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

Мат. 13:20, Мар. 4:16

6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

7. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Лука 8:7

8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

Јован 15:5, Кол. 1:6

9. И рече: Ко има уши да чује нека чује.

10. А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

Приче 2:1, Приче 4:7, Приче 13:20, Мат. 13:10, Лука 8:9

11. И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

1 Кор. 1:18, 1 Кор. 2:10, 1 Кор. 2:11, 1 Кор. 5:12, Кол. 4:5, 1 Сол. 4:12, 1 Тим. 3:7

12. Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

Иса. 6:9, Иса. 44:18, Јер. 5:21, Мат. 13:14, Лука 8:10, Јован 12:40, Дела 28:26, Рим. 11:8

13. И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

14. Сејач реч сеје.

Мат. 13:19, Лука 1:2, Ефес. 3:8, 1 Пет. 1:23

15. А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

Мар. 4:4, 2 Кор. 2:11, 2 Кор. 4:4, 1 Пет. 5:8

16. Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

Језек. 33:32

17. Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

Јов 27:10

18. А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

Мар. 4:7

19. Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

Псал. 52:7, Приче 23:5, Проп. 5:13, Лука 18:24, Дела 5:1, 1 Тим. 6:9, Титу 1:11

20. А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

Рим. 7:4, 2 Кор. 5:17, 2 Пет. 1:4

21. И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

Мат. 5:15, Лука 8:16, Лука 11:33