Матеј, глава 22

1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

Лука 14:16, Откр. 19:7, Откр. 19:9

2. Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

Псал. 81:11

6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

1 Сол. 2:14

7. А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

Иса. 10:5, Јер. 51:20, Дан. 9:26, Лука 19:27

8. Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

Мат. 10:11, Лука 20:25, Дела 13:46

9. Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

Мат. 13:38

11. Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

Зах. 3:3, 2 Кор. 5:3, Ефес. 4:24, Кол. 3:10, Кол. 3:12, Откр. 3:4, Откр. 16:15, Откр. 19:8

12. И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

Јов 31:14, Рим. 3:19

13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Мат. 8:12, Рим. 11:22

14. Јер су многи звани, али је мало избраних.

Мат. 20:16

15. Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

Мар. 12:13, Лука 20:20

16. И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

Лука 20:21

17. Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

20. И рече им: Чији је образ овај и натпис?

21. И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

Мат. 17:25, Лука 23:2, Рим. 13:7

22. И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

Јов 5:13