U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Serije: ⁠ ⁠Dark (2017-2020)

🧠 Naučna tema: fizika

🎙️ Gost: Marko Šelić Marčelo

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

„Početak je kraj, a kraj je početak.“ Ali da li je? Kakvi sve paradoksi bi se javljali prilikom putovanja kroz vreme i da li bi se prošlost uopšte mogla promeniti?

U novoj epizodi Nauke u kadru analiziramo kultnu nemačku seriju Dark (2017-2020) i njene fascinantne vremenske petlje. Pričamo o putovanju kroz vreme, paradoksima, crvotočinama, slobodnoj volji i granicama nauke, ali i o tome zašto je Dark jedna od najambicioznijih i najkompleksnijih SF priča ikada snimljenih. U raspetljavanju svih paradoksa, sagledavanju stvari iz različitih uglova će mi pomoći jedan od najvećih poznavalaca ove serije, muzičar i pisac čiji je poslednji roman Malterego, knjiga treća: Intronaut, izašao ove godine - Marko Šelić Marčelo Marko Šelić Marčelo je pisac i muzičar. Autor je 6 knjiga i 6 studijskih albuma. Urednik je Dilan Doga. Ono što njegovu hip-hop muziku čini prepoznatljivom su društveno-angažovani tekstovi. Poslednji roman Malterego, knjiga treca: Intronaut izašao je ove, 2026 godine.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma: ⁠ The Martian (2015)

🧠 Naučna tema: astrofizika

🎙️ Gost: doc. dr Dušan Marčeta⁠⁠,⁠⁠ Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, Beograd⁠⁠

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Ostali ste sami na Marsu. Nema pomoći. Nema plana B. Imate samo nauku. Koliko je scenario iz filma The Martian (2015) zaista realan? Da li bismo mogli da preživimo na Crvenoj planeti koristeći znanje, domišljatost i malo improvizacije? Koliko smo daleko zapravo od ljudske misije na Mars?

U novoj epizodi podkasta Nauka u kadru razgovaram sa doc. dr Dušanom Marčetom, astronomom koji se u svom naučnom radu bavio upravo sletanjem na Mars. Zajedno istražujemo gde se završava holivudska drama, a gde počinje prava nauka o osvajanju Marsa.

Dušan Marčeta je docent na katedri za Astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Osnovne studije je završio na smeru vazduhoplovstvo na Mašinskom fakultetu u Beogradu a doktorske na Katedri za astronomiju na smeru astrodinamika. U svojim istraživanjima Dušan se bavi dinamikom kosmičkog leta, planetarnim naukama a takođe i istraživanjem međuzvezdanih asteroida i kometa. Pored nauke rado se bavi i popularizacijom iste.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma: ⁠Interstellar (2014)

🧠 Naučna tema: astrofizika

🎙️ Gost: Đorđe Ković, influenser djoksamtb

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Šta bi se desilo kada bismo mogli da otputujemo do crne rupe? Da li je moguće da na jednoj planeti provedete nekoliko sati, a da na Zemlji prođu godine? Kako izgleda crna rupa izbliza?

U novoj epizodi podkasta „Nauka u kadru“ pričamo o filmu Interstellar - jednom od najambicioznijih i kako se često čuje najtačnijih naučnofantastičnih filmova ikada snimljenih. Ovog puta sa mnom nije naučnik, već neko ko postavlja pitanja koja bi postavio svako od nas.

Moj gost u ovoj epizodi je Đorđe Ković, publici na društvenim mrežama poznatiji kao Đoksa (@djoksamtb). Ovaj mladi Čačanin trenutno studira administraciju računarskih mreža i bezbednost na internetu, a publiku je osvojio autentičnim, duhovitim i nenametljivim humorom kroz koji često komentariše svakodnevne i društvene pojave. Pored stvaranja sadržaja za društvene mreže, Đoksa u slobodno vreme svira bubnjeve i rado poseže za naučnopopularnom literaturom kao što su knjige Stivena Hokinga. Posebno ga fasciniraju svemir, crne rupe i velika pitanja o prirodi univerzuma, zbog čega je bio sjajan sagovornik za razgovor o filmu Interstellar. Njegova radoznalost i sposobnost da postavi upravo ona pitanja koja bi postavio i svaki gledalac učinili su ovu epizodu posebno zanimljivom.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma: Contact (1997)⁠

🧠 Naučna tema: astrofizika

🎙️ Gošća: ⁠prof. dr Dragana Ilić⁠,⁠ Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, Beograd⁠

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Još uvek ne znamo da li smo sami u svemiru ali naučnici ne odustaju od potrage za odgovorom na ovo fundamentalno ljudsko pitanje, stalno osluškujući nebo u nadi da će jednom čuti zvuk civilizacije. Ali koje su šanse da jednom zaista dobijemo vanzemaljski signal iz svemira? Kolike su šanse da u našoj galaksiji postoje druge civilizacije? Kako astronomi zaista tragaju za inteligentnim životom van Zemlje?

O jednom od mojih omiljenih filmova svih vremena Contact (1997), o projektu SETI, i potrazi za životom van Zemlje, pričamo sa jednom od mojih omiljenih naučnica svih vremena astrofizičarkom, profesorkom Draganom Ilić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Dragana Ilić je redovna profesorka i šefica katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija, među kojima nacionalne stipendije L'Oreal UNESCO "Žene u nauci", i stipendije Aleksandar fon Humbolt fondacije. U svom naučnom radu Dragana istražuje aktivna galaktička jezgra i crne rupe u središtima galaksija i zajedno sa svojim kolegama sa Matematičkog fakulteta i iz Astronomske opservatorije u Beogradu učestvuje u projektu “Legacy Survey of Space and Time (LSST)” koji se sprovodi na opservatoriji Vera C. Rubin u Čileu.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma: ⁠Alien (1979)⁠

🧠 Naučna tema: Astronomija

🎙️ Gošća: ⁠⁠⁠Milena Radulović, glumica

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Šta se desi kada u svemiru ostanete sami, sa nečim nepoznatim što pokušava da vas ubije, a nemate gde da pobegnete? Vrištati ne vredi jer u svemiru vas niko neće čuti kako vrištite. Film Alien ili Osmi putnik kako je preveden, nije samo film o vanzemaljcu. To je priča o strahu, o nepoznatom i o jednoj ženi koja odbija da bude žrtva. Sigourney Weaver kao Ripley, nije samo preživela - ona je postala prva akciona heroina na velikom platnu.

Ovaj prvi specijal Nauke u Kadru, sniman uživo na FemPower konferenciji, posvećujemo svim ženama, a o nauci u filmu Alien i o tome šta znači biti akciona heroina pričamo sa našom glumicom Milenom Radulović koja tu snagu donosi i na ekran i van njega.

Milena Radulović je pozorišna, filmska i televizijska glumica, prepoznatljiva po ulogama u domaćim serijama „Pet“, „Besa“, „Državni službenik“, "Toma" i filmovima „Balkanska međa“, "Beležnica profesora Miškovića". Osim toga Milena ima značajnu filmsku i televizijsku karijeru i na prostoru Rusije i Španije gde je poznata po ulogama u ruskom filmu "Superdeep" i španskoj seriji "Scar".

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠, Dr Cosmic Ray

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelji podcasta: Bioskop Arena Cineplex i FemPower

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma: The Day After Tomorrow (2004)

🧠 Naučna tema: Meteorologija, Klimatologija

🎙️ Gost: ⁠⁠⁠prof. dr Vladimir Đurđević / fizičar / Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Da li bi klima na Zemlji mogla da se promenila za samo nekoliko dana?

Film The Day After Tomorrow (Dan posle sutra) prikazuje svet u kome kolaps okeanskih struja pokreće lanac katastrofa — superoluje, naglo zahlađenje i globalni haos.

Dve decenije kasnije, sa sve češćim ekstremnim vremenskim pojavama, pitanja se nameću sama:

Koliko je ovaj scenario zaista nerealan? Gde film preteruje, a gde otvara važna pitanja? I šta savremena nauka kaže o mogućim budućim promenama klime?

U novoj epizodi Nauke u kadru, zajedno sa redovnim profesorom Fizičkog fakulteta u Beogradu i ekspertom za klimatske promene, Vladimirom Đurđevićem, pričamo o filmu Dan posle sutra, razgovaramo o tome kako funkcioniše klimatski sistem Zemlje, koliko se brzo on može promeniti, i šta nam govore najnovija istraživanja o mogućnosti gašenja Atlantske meridionalne cirkulacije i kakvu ulogu ona ima u regulaciji klime.

Vladimir Đurđević je redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vladimir se bavi numeričkim modeliranje klime, analizom klimatskih podataka, analizom uticaja klimatskih promena, procenama rizika, ranjivosti i prilagođavanja na klimatske promene. Dobitnik je WMO Borivoje Dobrilović Trust Found Research nagrade u meteorologiji, godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad, nagrade Konstantin Jireček Medal – Die Südosteuropa-Gesellschaft, nagrade “Zeleni List”, i godišnjeg priznanja Centra za promociju nauke.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Serije: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Pluribus (2025)

🧠 Naučna tema: Sociologija

🎙️ Gost: ⁠⁠⁠prof. dr Aleksej Kišjuhas / sociolog / Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Zamislite svet u kome više ne postoji ja. Nema tajni. Nema usamljenosti. Nema ni slobodne volje. Jedan misteriozni virus dolazi iz svemira i čitavo čovečanstvo pretvara u jedan um - E pluribus unum. Da li bi to bio to kraj sukoba ili kraj onoga što nas čini ljudima?

U petoj epizodi podcasta Nauka u kadru gledamo novu Apple TV seriju Pluribus iz ugla sociologije i astronomije i razgovaramo o kolektivnoj svesti, društvu bez individualnosti i nauci iza jedne od najjezivijih sci-fi ideja. U tome će mi pomoći moj sagovornik, sociolog, Aleksej Kišjuhas, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i redovni kolumnista Danasa.

Aleksej Kišjuhas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za sociologiju. Takodje je redovni kolumnista za list Danas. U istraživanjima bavi se sociološkim istraživanjima ideologija, revolucijom I društvenim promenama, društvenom interakcijom I ljudskim emocijama.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma/Serije: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Avatar (2009)⁠

🧠 Naučna tema: Astronomija

🎙️ Gošća: ⁠⁠prof. dr Andjelka Kovačević⁠⁠, astronomkinja /Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, UB

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Od 400 milijardi zvezda u našoj galaksiji gde većina njihima planete, koliko bi bilo neverovatno da na nekoj od njih žive plava bića, lebde planine, a planeta diše kao posebno biće? Koliko bi zaista bilo neverovatno pronaći planetu? Ali pre nego što dožemo do Pandore i bića koja žive na njoj moramo da znamo kako zapravo tražimo druge planete, koliko su one međusobno različite, šta čini jednu planetu pogodnom za život i koliko bi na kraju krajeva bilo teško uočiti da život postoji na nekom vanzemaljskom svetu.

U četvrtoj epizodi podkasta Nauka u kadru gledamo film Avatar (2009) iz ugla astronomije, astrofizike i astrobiologije. Zajedno sa mojom koleginicom, astronomkinjom, Andjelkom Kovačević, redovnom profesorkom na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, razgovaram o tomekako napreduje potraga za vanzemaljskim svetovima.

Andjelka Kovačević je redovna profesorka na ⁠Katedri za astronomiju na Metematičkom fakultetu⁠ u Beogradu. Andjelka se bavi razvojem tehnika detekcije dvojnih crnih rupa i istraživanjem njihove dinamike. Takodje bavi se i primenom veštacke inteligencije za analizu podatakasa velikih pregleda neba. A ono što će nam u ovoj epizodi bi i najinteresantnijeje što se bavi i astrobiologijom odnosno i oblašću koja se bavi životom van zemlje i tu istražuje nastanjivost galaksije i gde sve u galaksiji može danastane život i bavi se razvojem novih uredjaja za detekciju. Takodje razvila je i metodu za odredjivanje mase asteroida na osnovu gravitacionih poremećaja njihovih putanja što je doprinelo jednoj svemirskoj misiji ka jednom asteroidu.Trenutno je najviše angažovana na projektu Vera Rubin opservatorije, što je jedan od najvećih svetskih astronomskih projekata koji će 10 godina snimati celo nebo i svemir najvećom kamerom na svetu.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠⁠Spotify⁠⁠⁠

🍏 ⁠⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠⁠

▶️ ⁠⁠⁠YouTube⁠⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠⁠Naukau kadru⁠⁠⁠, ⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma/Serije: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠Bugonia (2025)⁠⁠

🧠 Naučna tema: Psihologija

🎙️ Gošća: ⁠prof. dr Iris Žeželj⁠, psihološkinja / Filozofski fakultet, UB

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Šta bi bilo da vam neko kaže da je sve što ste mislili daznate o svetu je pogrešno? Da Zemlja nije lopta koja se okreće oko svoje oseveć disk? Da vanzemaljci ne žive možda negde na nekim dalekim svetovima već da su tu, medju nama? Ove ideje zvuče ektremno pa ipak milioni ljudi veruju u njih. Kao neko ko se bavi astrofizikom mogu reći da oblik Zemlje nije stvar mišljenja već činjenica do koje smo došli jer sve oko nas ukazuje na to. Ali interesantnije pitanje od toga zašto su ove teorije pogrešne je pitanje zašto su tolko privlačne ljudima?

U današnjoj epizodi nauke u kadru pričamo o filmu Bugonia (2025) gde su teorije zavere centralna tema. Bugonia je nominovan za 4 Oskara u 2026. a o njemu i teorijama zavere pričamo sa psihološkinjom i redovnom profesorkom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, prof. dr Iris Žeželj.

Iris Žeželj je redovna profesorka na Odeljenju za psihologiju, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U svojim istraživanjima bavi se različitim oblicima motivisanih pristrasnosti, složenim socijalneim identitetima,  odnosima između većina i manjina.U poslednje vreme Iris se dosta bavi istraživanjim vezanim za iracionalna uverenja (npr. teorije zavere, pseudonaučna verovanja). Iris je upravnica LIRA Laboratorije koja se bavi istraživanja u oblastima: individualnih razlika, socijalne psihologije, mentalnog zdravlja i metanaukom korišćenjem savremenih tehnika i metoda za prikupljanje podataka. 

Slušajte nas na:

🎧  ⁠⁠Spotify⁠⁠

🍏 ⁠⁠ApplePodcasts⁠⁠

▶️ ⁠⁠YouTube⁠⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠⁠Naukau kadru⁠⁠, ⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠⁠Nauka u kadru⁠⁠

🎵 TikTok: ⁠⁠DrCosmic Ray⁠⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzička tema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex

U ovoj epizodi analiziramo nauku iza:

🎥 Filma/Serije: ⁠⁠⁠⁠ The Silence of the Lambs (1991)⁠

🧠 Naučna tema: Psihologija

🎙️ Gošća: prof. dr Bojana Dinić, psihološkinja / Filozofski fakultet, UNS

Hosted by Tijana Prodanović (Dr Cosmic Ray)

Hanibal Lektor je jedan od najpoznatijih filmskih negativaca svih vremena. Inteligentan, harizmatičan, hladan i nemilosrdan. Ali koliko je filmska verzija psihopatije biska naučnoj stvarnosti? I zašto nas ovakvi likovi toliko fasciniraju?

U drugoj epizodi podkasta Nauka u kadru gledamo film The Silence of the Lambs (Kad jaganjci utihnu) kroz prizmu savremene psihologije. Zajedno sa gošćom psihološkinjom Bojanom Dinić, redovnom profsorkom na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, razgovaramo o tome koliko su genijalni zlikovci poput Hanibala realni i šta psihologija zaista kaže o "čudovištima" medju nama.

Bojana Dinić je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za psihologiju. Njena istraživanja su fokusirana na mračne strane ličnosti i socijalno toksične osobine i ponašanja (psihopatija, makijavelizam, narcizam i agresivnost, nasilje). Često se bavi i popularizacijom nauke kroz Noć istraživača, podkaste, tekstove, popularna predavanja na TEDx i drugo.

Slušajte nas na:

🎧  ⁠Spotify⁠

🍏 ⁠Apple Podcasts⁠

▶️ ⁠YouTube⁠

Nauka u kadru na društvenim mrežama:

📸 Instagram: ⁠Nauka u kadru⁠, ⁠Dr Cosmic Ray⁠  

🐦 X (Twitter): ⁠Nauka u kadru⁠

🎵 TikTok: ⁠Dr Cosmic Ray⁠

Autorka:Tijana Prodanović

Kamera, audio i montaža: Darko Radovac

Vizuelni identitet: Turbovanja

Muzičkatema made with Suno AI.

Prijatelj podcasta: Bioskop Arena Cineplex