Godine 2016. održani su tek drugi, od mnogobrojnih naprednjačkih vanrednih parlamentarnih izbora. Tokom izborne kampanje, Slobodan Georigijev piše o mehanizmima krađe i uspostavljanja Vučićeve svemoći. Deset godina kasnije, ispostavlja se da je sve iz ovog teksta istina, iako je tada bilo nagađanje.

Kada je 15. januara 2000. godine došlo do pucnjave u holu hotela Interkontinental, svi su znali da je reč o kriminalnom obračunu. Malo ko je slutio da je te noći karijeru završio Željko Ražnatović Arkan, kriminalac, paravojni vođa, političar i poslastičar. O njegovoj dugoj i raznovrsnoj karijeri za “Vreme” je tog januara 2000. pisao Miloš Vasić.

O filmu Karmadona za koji je Aleksandar Radivojević napisao scenario i koji je režirao, već se puno govori iako on tek u martu ulazi u bioskope. Ali Karmadona je tek povod za razgovor o filmu kao umetnosti, o nevoljama domaćih filmadžija s obzirom na manevre vlasti koja ih ostavlja bez podrške, o žanru, o sukobu i otporu kao nužnim sastojcima radnje, ali i života, o tome, najzad, zbog čega se uopšte baviti umetnošću.

Dan Republike Srpske, 9. januar, ustanovljen je još 1992. godine. Međutim, najintrigantnija proslava ovog dana dogodila se 20 godina kasnije. Božidar Stanisavljević star 60 godina, u dvorani Borik, sakrio je, uoči proslave ovog dana, eksploziv, puške i još drugog naoružanja. U januaru 2012. Miloš vasić u Vremenu piše o tome.

Uprkos igri u naslovu nove emisije "Čitanje vremena" - "rekapitulacija" znači sažimanje, ali i ponovna predaja - sagovornici Dejan Atanacković, Marjan Čakarević i Ivan Milenković nisu ostavili previše sumnje u to da je režim Aleksandrea Vučića već pao, te da nas u narednoj godini čeka tehničko dovršenje onoga što je započeto 2024. godine išto se proteglo kroz čitavu 2025. godinu. Dakle, rekapitulacija 2025. godine svodi se na upornu borbu studenata i građana za slobodu, uz izvesne dileme koje je Atanacković otvorio: da li je i ekstremnim desničarima mesto u istoj koloni u kojoj se nalaze i studenti? Ili, drugim rečima: koji su principi na kojima će se, iz osnova, graditi srpsko društvo srušeno do temelja?Pored ostalih tema sagovornici su problematizovali mesto umetnika i intelektualca u politici, a deo razgovora posvećen je i novoj knjizi Dejana Atanackovića "Tajni roman Gorana Grolovića". 

Novogodišnje poslanice nekadašnjeg glavnog urednika Vremena Dragoljuba Žarkovića bile su tradicionalno svojevrsna remek dela. Ova, objavljena 31. decembra 2016. godine umnogome je i više od toga. Poslušajte kako je Žaretov briljantni novinarski um još pre skoro deset godina predvideo dešavanja na društvenoj i političkoj sceni Srbije koja su obeležila godine za nama.

Zagorka Dolovac je republički javni tužilac od 2010. godine. Oduvek je kontroverzna i neupadljiva, a Tanja Tagirov o tome piše za "Vreme" 2015. godine, u vreme njenog prvog reizbora.

Posle oktobarskog preokreta, decembarski izbori bili su politička potvrda promena. U izdanju nedeljnika Vreme iz 28. decembra 2000. Stojan Cerović u redovnoj kolumni "Stanje stvari" objašnjava šta takva većina znači, da demokratija tek počinje kad krene dogovor, kompromis i disciplina vlasti i da je najvažnije da se u tom procesu niko ne sapliće.

Prvi slobodni i demokratski izbori u Srbiji održani su 23. decembra 2000. godine. Tim povodom, Vreme u broju koji se na kioscima našao pet dana kasnije piše o rezultatima izbora, drugom padu Miloševićeve Socijalističke partije Srbije i pobede ujedinjene opozicije.

Za predstavnika Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2026. godine izabran je slikar Predrag Đaković s projektom „Preko Golgote do Vaskrsa“. Najblaže rečeno izbor je problematičan. Nešto oštorije formulisano: izbor je skandalozan. Zbog čega? O tome smo razgovarali sa slikarem Urošem Đurićem. Pošto je u najkraćem ocrtao istoriju i važnost Venecijanskog bijenala, te podsetio na zapažene priloge srpskih umetnika, Đurić je doveo u pitanje izbor Đakovića kako zbog anonimnosti (što u redovima likovnih umetnika nije vrlina), tako i zbog anahronosti projekta. Razgovor se, potom, račva u nekoliko pravaca, počev od (ne)vidljivosti srpskih umetnika u Evropi i svetu, preko razgovora o tržištu umetničkim delima, do uloge države u kulturi (i obratno).