Uprkos igri u naslovu nove emisije "Čitanje vremena" - "rekapitulacija" znači sažimanje, ali i ponovna predaja - sagovornici Dejan Atanacković, Marjan Čakarević i Ivan Milenković nisu ostavili previše sumnje u to da je režim Aleksandrea Vučića već pao, te da nas u narednoj godini čeka tehničko dovršenje onoga što je započeto 2024. godine išto se proteglo kroz čitavu 2025. godinu. Dakle, rekapitulacija 2025. godine svodi se na upornu borbu studenata i građana za slobodu, uz izvesne dileme koje je Atanacković otvorio: da li je i ekstremnim desničarima mesto u istoj koloni u kojoj se nalaze i studenti? Ili, drugim rečima: koji su principi na kojima će se, iz osnova, graditi srpsko društvo srušeno do temelja?Pored ostalih tema sagovornici su problematizovali mesto umetnika i intelektualca u politici, a deo razgovora posvećen je i novoj knjizi Dejana Atanackovića "Tajni roman Gorana Grolovića". 

Novogodišnje poslanice nekadašnjeg glavnog urednika Vremena Dragoljuba Žarkovića bile su tradicionalno svojevrsna remek dela. Ova, objavljena 31. decembra 2016. godine umnogome je i više od toga. Poslušajte kako je Žaretov briljantni novinarski um još pre skoro deset godina predvideo dešavanja na društvenoj i političkoj sceni Srbije koja su obeležila godine za nama.

Zagorka Dolovac je republički javni tužilac od 2010. godine. Oduvek je kontroverzna i neupadljiva, a Tanja Tagirov o tome piše za "Vreme" 2015. godine, u vreme njenog prvog reizbora.

Posle oktobarskog preokreta, decembarski izbori bili su politička potvrda promena. U izdanju nedeljnika Vreme iz 28. decembra 2000. Stojan Cerović u redovnoj kolumni "Stanje stvari" objašnjava šta takva većina znači, da demokratija tek počinje kad krene dogovor, kompromis i disciplina vlasti i da je najvažnije da se u tom procesu niko ne sapliće.

Prvi slobodni i demokratski izbori u Srbiji održani su 23. decembra 2000. godine. Tim povodom, Vreme u broju koji se na kioscima našao pet dana kasnije piše o rezultatima izbora, drugom padu Miloševićeve Socijalističke partije Srbije i pobede ujedinjene opozicije.

Za predstavnika Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2026. godine izabran je slikar Predrag Đaković s projektom „Preko Golgote do Vaskrsa“. Najblaže rečeno izbor je problematičan. Nešto oštorije formulisano: izbor je skandalozan. Zbog čega? O tome smo razgovarali sa slikarem Urošem Đurićem. Pošto je u najkraćem ocrtao istoriju i važnost Venecijanskog bijenala, te podsetio na zapažene priloge srpskih umetnika, Đurić je doveo u pitanje izbor Đakovića kako zbog anonimnosti (što u redovima likovnih umetnika nije vrlina), tako i zbog anahronosti projekta. Razgovor se, potom, račva u nekoliko pravaca, počev od (ne)vidljivosti srpskih umetnika u Evropi i svetu, preko razgovora o tržištu umetničkim delima, do uloge države u kulturi (i obratno).

U Parizu, 14. decembra 1995. zvanično je potpisan Dejtonski sporazum. Tim povodom, Vreme u broju 269. od 18. decembra iste godine piše o svim detaljima novouspostavljenog mira, od toga u kakvom su stanju ekonomija, saobraćaj i telekomunikacije među do tada zaraćenim stranama, do toga kako je izgledao Pariz tog dana, te šta se jelo i pilo nakon potpisanog mira.

Da li je i kako Tužilaštvo uskrslo iz mrtvih? Preti li građanima Srbije energetski šok i sankcije? Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja sedenja na dve stolice? Zašto Srbija nikog više ne zanima, pa ni Crnu Goru?Na ovo linku možete podržiati podkast "Ova situacija":https://buymeacoffee.com/vremepodkastGledajte, slušajte i delite.

U novoj epizodi najgledanijeg političkog podkasta lider Georgijev, predsednik Bodrožić i glas naroda Švarm analiziraju odlazak Željka Obradovića iz Partizana, razloge tog čina, kao i potencijalne poslednice.Iskusni trojac razmatra svakodnevno poništavanje ustavno-pravnog poretka, ludnicu na nedavno održanim lokalnim izborima i cirkus koji pravi ministar Selaković. Na ovo linku možete podržiati podkast "Ova situacija":https://buymeacoffee.com/vremepodkastGledajte, slušajte i delite.

Gošća Milena Đorđijević, zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije.Narodna biblioteka Srbije napadnuta je sa svih strana, iznutra i spolja, a naročito ispod zemlje: trospratna podzemna garaža ne samo da podriva temelje Biblioteke, nego predstavlja istinsku i realnu opasnost za pamćenje ovoga naroda, odnosno garaža je smeštena direktno ispod depoa u kojima se čuvaju milioni knjiga, novina, dokumenata, sve ono što čini tradiciju jednog naroda. Jedva da je potrebno reći da dokumentacija za garažu nije potpuna, te da je svetosavski plato zakonom zaštićena površina (kao i Generalštab). Kada je, zajedno s kolegama, javno počela da upozorava na opasnost, te se pojavila na "inkrimisanim" medijima i, uz to, podržala studente, dobila je premeštaj sa svog radnog mesta. Naizgled ne mnogo važna i opasna okolnost, ovaj "sitni" incident pokazuje se kao opasna praksa. O svemu ovome, kao i o još nekim temama, u podfkastu Vremena "Čitanje vremena" Milena Đordđijević razgovara sa Marjanom Čakarevićem i Ivanom Milenkovićem.