Procene naših zvaničnika su da će Srbija do 2050. trošiti godine četiri puta više struje, a već danas imamo problema da obezdedimo dovoljno električne energije. Kada tome dodamo da naše zalihe uglja nisu neograničene I činjenicu da se naša zemlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji obavezala da će do 2050. godine izbaciti taj energent iz upotrebe jasno je da ćemo morati da pronađemo alternativne načine proizvodnje struje. Najčešće se pominju reverzibilne hidro elektrane I energija vetra, međutim, veliko je pitanje da li će I to biti dovoljno s obzirom na tehnološka I prirodna ograničenja ovih načina proizvodnje struje. Stoga, uopšte ne čudi što se poslednje vreme u javnosti debatuje oko toga da li ćemo ipak morati posegnuti za nuklearnom energijom bez obzira na to što je kod nas na snazi zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. To, naravno, otvara gomilu pitanja,  a da bismo bolje razumeli kompleksnost ove teme u tome će nam pomoći profesor nuklearne fizike na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu Miodrag Krmar..