Православље подкаст

Како у времену технолошког тријумфа градити културу поверења, разговора и заједништва? Како изгледа држава која своју снагу не мери само економским показатељима, већ и бригом за духовно, културно и историјско наслеђе свог народа? Зашто је управо међуверски дијалог један од најважнијих предуслова друштвене стабилности и какву улогу у томе има Република Србија? На које се начине Андрићева идеја човечности и грађења мостова може преточити у савремени јавни живот и институције? Шта све савремени човек губи када остане без духовног ослонца и где данас треба тражити пут ка обнови личног и националног идентитета? О овим, али и многим другим темама, у новој епизоди подкаста Православље свештеник др Владан Таталовић je разговарао са др Владимиром Рогановићем, уваженим научником, књижевним историчарoм, лексикографом, културним делатником и директором Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије.

Да ли је филм само уметност, или може постати и сведочанство најдубље вере и покајања? Како је Јелена Поповић, ауторка филмова „Божји човек” и „Мојсије Црни”, кроз сопствени животни пут дошла до тога да филмско стваралаштво повеже са питањима вере, покајања, страдања, слободе и спасења? Шта значи снимити филм о светитељу у времену у којем је светост често потиснута на маргину јавног живота? О духовном животу, љубави према филму, раду са глумцима, настанку филмова „Божји човек” и „Свети Мојсије Црни”, као и о многим другим темама, са Јеленом Поповић је разговарао јереј проф. др Владан Таталовић у новом издању подкаста „Православље”.

Како је људско постојање могуће тумачити у светлу културе, симбола и заједнице којима оно припада, када у човеку постоји дубља, неухватљива димензија која измиче свакој научној анализи? Како антропологија, као наука о човеку, долази до својих граница и где почиње простор који открива вера? Шта значи „бити дете светлости“ у времену у којем се светлост често замењује привидом, а истина релативизује? Колико је суочавање са тамом, са оним негативним и богопротивним, неопходан услов за истинско познање добра? Да ли савремени човек губи способност разликовања добра и зла и шта се дешава са његовим идентитетом у свету глобалних промена и духовне дезоријентације? Шта је данас пресудно сачувати да би човек остао човек? О овим и сродним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ јереј др Владан Таталовић разговарао је са истакнутим антропологом др Бојаном Јовановићем.

Да ли у истраживању религијских промена у Европи 21. века видите наду за обнову хришћанског духа? Има ли у Европи која се одриче хришћанског порекла и вредности елемената инверзног национализма и аутошовинизма, и да ли је управо то знак опадања европске цивилизације као такве? Како се уопште долази од тога да у невероватном сплету околности који нуди прилику човеку да утемељи добро, постави свој идентитет и повеже га са људима, до тога да људи губе своје лице и идентитет? Да ли је анонимност блокадера део колективне свести која је произашла природно или је то стратешки постављено? Постоји ли шанса да се из литургијског живота развију правци друштвеног живота и културе, који би могли да стану против пошасти друштвене и културне кризе у којој се налазимо? О овим, и сличним питањима у новој епизоди подкаста Православље свештеник др Владан Таталовић разговарао је са уваженим српским социологом и политикологом, професором Филозофског факултета у Београду, др Слободаном Антонићем.

Улазимо у епоху у којој видео формат представља примарни медиј комуникације. Фасцинирање видео садржајем је неминовно, сведоци смо да техника нуди невероватне могућности, али да ли истовремено „везаност за екран” доводи до антрополошких промена код младих људи? Постоји ли могућност да се кроз комуникацију визуелним језиком пробуди интересовање и за писани материјал или идемо у смеру када ће писана реч полако престати да постоји? Постоји ли данас уметник из православне сфере духовности кинематографије и стања филма кога бисте истакли као резентативног аутора који је у стању да на креативан нови начин адресира теме православне духовности? Како је Холивуд наметнуо оквире „политичке коректности” савременој кинематографији и да ли у неким блиско-источним филмовима видите шансу за оживљавање духовног аспекта филма? О овим и сродним темама у овој епизоди подкаста Православље свештеник др Владан Таталовић разговарао је са Божидаром Зечевићем, чувеним српским теоретичарем филма, филским критичарем и професором на Факултету драмским уметности у Београду.

Да ли савремена „родна перспектива“ представља само борбу за равноправност или означава дубоку антрополошку промену која преобликује разумевање човека, породице и друштва? Да ли је реч о спонтаном културном развоју или о пажљиво грађеном глобалном процесу који деценијама обликује међународне институције, законодавство и образовање? Како је од деизма и просветитељства, преко Фројда и Маркузеа, дошло до кризе очинства и редукције човека на индивидуу без односа? Зашто је појам „џендер“ постао кључна реч глобалне политике? Да ли се данас, после свега, јавља тихи повратак срцу, повратак Оцу, и на који начин православна антропологија у том смеру може понудити одговор савременом свету? О овим и другим темама у новој епизоди подкаста „Православље“ јереј др Владан Таталовић разговара са Маргарет Питерс, дугогодишњим истраживачем етике глобалних институција и њиховог језика.

Да ли је Мегалополис само ново име за „Запад“ и савремени глобални град, или је реч о дубљем феномену који убрзани мења природу човека и друштва? Како савремени свет постаје простор дезоријентације, клишеа и духовне инерције, у којем се истина замењује угодним илузијама и празним фразама? Како долазимо до тога да појединац губи слободу мишљења и идентитет, сводећи се на „голи живот“, на модерног роба и „биочестицу“? Како се човек може одупрети тако моћном систему? Шта значи „културна герила“ као вид отпора, и шта данас значи живети по завету, нарочито у светлу Косовског завета? О овим и повезаним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ јереј др Владан Таталовић разговарао је са др Слободаном Владушићем, универзитетским професором, писцем и есејистом.

Да ли је, што се тиче Цркве, демократија сувишна или су у праву они који тврде да недостатак демократије у Цркви на неки начин утиче на настанак опште кризе у друштву? Можемо ли се надати да ће традиционалне вредности, поглед на свет, хришћански начин живота који се поново, после деценија, афирмише у САД, као и у Русији, бити оно што можемо и ми у Србији наставити да практикујемо, што је код нас Светосавље, или морамо да следимо резолуцију Европског парламента? У чему се огледа утицај који Црква врши у друштву? Зашто је Црква центар интересовања, па и критика, оних који уопште нису верници Српске Православне Цркве? И да ли је Црква у актуелној друштвеној кризи изневерила очекивања народа? О овој и повезаним темама у новој епизоди подкаста Православље теолог и политиколог Тамара Гајић Јовановић, шеф одељења за друштвене мреже Информативне службе Српске Православне Цркве и АЕМ београдско-карловачке, разговарала је са Андреом Јовановић, философом и свештеником Стеваном Јовановићем, теологом.

Како враћање сопственој култури, сопству, може помоћи савременом човеку? Да ли је хришћанство у Европи пристало да се повуче у сегмент културне позадине? Какав је савремени демократски свет и да ли постоји шанса да се свет „извуче“ из кризе и остане на својим демократским принципима или треба да се окрене идеалима које је напустио управо због стварања мита о натчовеку и убијања Бога у друштву? О овим и другим важним питањима у новом серијалу подкаста „Православље“ аутор и водитељ, јереј др Владан Таталовић, разговара са проф. др Дарком Танасковићем, академиком, оријенталистом, књижевником и дипломатом.

О изазовима родитељства, „Дечијем фестивалу“ и „Дечијем Сретењу“, одговорности чланова краљевске породице према српском народу и традицији, о фондацији „Корени“, чије је оснивач Његово Краљевско Височанство кнез Михаило Карађорђевић, те изазовима које пред родитеље и младе стављају дигиталне технологије и феминистичке идеологије у новој епизоди подкаста Православље разговарамо са Њ.К.В. кнегињом Љубицом Карађорђевић.