Судије, глава 5

1. И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

2. Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

3. Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.

4. Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

5 Мој. 33:2, Псал. 68:7, Иса. 64:3, Авак. 3:3

5. Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.

5 Мој. 4:11

6. За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.

3 Мој. 26:22, Суд. 3:31, Иса. 33:8, Јер. 6:25, Плач 1:4

7. Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

Суд. 4:4, Иса. 49:23

8. Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?

5 Мој. 32:16, Суд. 2:12, Суд. 4:3, 1 Сам. 13:19, 1 Сам. 13:22

9. Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

10. Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.

Суд. 12:14

11. Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.

12. Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

13. Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

14. Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.

4 Мој. 32:39, Суд. 3:27

15. И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

16. Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

4 Мој. 32:1

17. Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?

Ис.Н. 13:25, Ис.Н. 19:29

18. Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

Суд. 4:10

19. Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.

Суд. 4:16, Псал. 44:12, Псал. 68:12

20. С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.

Ис.Н. 10:11, Суд. 4:15

21. Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

Суд. 4:7

22. Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.