Svet sa naslovnice

Evropska diplomatija je u jednom od najintenzivnijih perioda od početka godine. Nakon sastanka ministara spoljnih poslova u NATO formatu, a uoči samita Evropska Unija - Zapadni Balkan 5. juna u Tivtu, šefovi diplomatija zemalja članica su  se  ove sedmice sastali na Kipru, gde su u im u fokusu bila pitanja bezbednosti i politke prema Rusiji, kao i strategija proširenja. Sva tri pitanja praktično su iznuđena ratom u Ukrajini, koji je promenio strateške, bezbednosne i političke  proritete Evropske unije.

Pripremila: Aleksandra Raković

Američko izraelska agresija na Iran traje već gotovo dve sedmice. Ono što je izgledalo kao silovita i brza vikend intervencija, pretvorilo se u pakao, ne samo za Irance, nego za čitav svet. Izazovi su brojni - od bezbednosnih do ekonomskih, a naročito strateških, jer je ovaj rat ponovo na test stavio stara savezništva - pitanje poverenja unutar NATO bloka i oprezniji stav država Persijskog zaliva prema Vašingtonu, kao ključnom bezbednosnom osloncu. Pripremila, Aleksandra Raković

Rat u Ukrajini ušao je u petu godinu. Sukob koji je počeo ruskom vojnom intervencijom u februaru 2022-ge, prerastao je u najdublju bezbednosnu krizu u Evropi od Drugog svetskog rata i globalni test snage – Zapada i Rusije. I dok se o gubicima na obe strane daju samo nezvanične procene, ceo svet se pita: ko je danas jači, a ko iscrpljeniji? Kako je ovaj rat promenio globalni poredak? Da li mirovni pregovori vode ka trajnom rešenju, ili povrtaku na zamrzmuti konflikt? Odgovore je potražila Aleksandra Raković

62-ga Minhenska bezbednosna konferencija održava se ovog vikenda, tokom kojeg će okupiti stotine donosilaca odluka i lidera iz različitih regiona sveta. Ovogodišnja konferencija protiče u znaku zajedničke ocene da su bezbednosni izazovi nikad veći. oni nikad veći. Upravo to je u Mihnhen dovelo do sada najviše učesnika i donosioca odluka na najvišem nivou, uključujući i brojnu američku delegaciju. Međutim, jedan od ključnih učesnika, Rusija, ponovo izostaje. Takođe, uvodni paneli su pokazali jasno distanciranje takozvanog nezapadnog sveta, od problema koji opterećuju evrooatlantske odnose. Pripremila, Aleksandra Raković

Posle višemesečnih burnih dešavanja u evroatlantskim odnosima, ova sedmica prošla je u znaku tihe diplomatije, al i krupnih koraka ka jačanju strateške saradnje Evrope sa takozvanim globalnim jugom. Posle razgovora pokrenutih pre skoro dve decenije, EU i Indija potpisale su istorijske sporazume o slobodnoj trgovini i partnerstvu u  bezbednosti i odbrani. Sporazumi dolaze u trenutku kada i Brisel i Nju Delhi pokušavaju da se zaštite od nestabilnih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama i umanje posledice ekonomskih i bezbednosnih pretnji u obnovljenoj blokovskoj podeli sveta.  

Pripemila: Aleksandra Raković.

Američki i danski zvaničnici sastali su se pre dva dana u Vašingtonu, u pokušaju da reše nesuglasice oko sudbine Grenlanda. Ta autonomna oblast pod upravom Kraljevine Danske, na vrhu je liste prioriteta američkog predsednika i njegove administracije, kao ključna za osvajanje strateške prednosti u arktičkoj zoni. Donald Tramp međutim, interesovanje za Grenland pravda bezbednosnim pitanjima, čije rešenje vidi u aneksiji. To ovaj slučaj čini posebno osetljivim, jer čnjenica da su i Sjedinjene Američke Države i Danska članice NATO saveza, dovodi u pitanje odnose unutar alijanse.

Pripremila: Aleksandra Raković

Sjedinjene Američke Države su u poslednjih nekoliko sedmica pojačale vojnu aktivnost  u vodama Kariba, gde izvode učestale napade na  plovila  koja, kako tvrde, krijumčare narkotike. Povećano američko vojno prisustvo, izazvalo je  zabrinutost među državama regiona, a naročito u Venecueli i Kolumbiji koje su se prve našle na udaru. Njihove  glavne sumnje  odnose se na  stvarne namere Sjedinjenih Država, budući da  su socijalistički režimi već decenijama “kost u grlu” američkie regionalne politike i interesa. 

Pripremila: Aleksandra Raković

Kada „utihnu“ pregovori o primirju u Ukrajini, onda rat postaje „preglasan“, čak i za one, koji bi da preko rata u Ukrajini slabe međunarodnu moć Rusije. Postoji li šansa za uspostavljanjem primirja u Ukrajini, i ko zapravo podriva mirovne procese? U „Svetu sa naslovnice“ na ovu temu razgovaramo sa Dušanom Spasojevićem nekadašnjim ambasadorom Srbije u Grčkoj i Turskoj.

Autor: Boro Lazukić

Politička previranja u Poljskoj i Holandiji, dovela su ove sedmice Evropsku uniju pred nova iskušenja. Prvo je početkom sedice Poljska ponovo na čelu države dobila konzervativca, a dan kasnije, novi udarac evopskoj porodici zadali su i holandski desničari, čije je povlačenje iz vlade dovelo pred nove izbore jednu od najbogatijih i najuticajnijih članica Unije. Kako će se to odraziti na zajedničku evrospku politiku? Da li raste spisak problema za Evropsku Uniju? I da li je dovedena u pitanje politika proširenja? Odgovore je potražila Aleksandra Raković.

Nakon osporene pobede na predsedničkim izborima prošle godine, Nikolas Maduro sa svojim Socijalistima osvaja ubedljiv broj glasova na nedeljnim parlamentarnim i regionalnim izborima u Venecueli. Doduše uz izlaznost koja je bila jedva 43 odsto ukupnog biračkog tela, reklo bi se da je opozicija pozivom na masovan bojkot i ovog puta uspela da dovede u pitanje Madurov legitimitet. O parlamentarnim izborima, političkom ambijentu i sve izraženijem nesuglasju unutar opozicije, razgovaramo sa naučnim saradnikom Instituta za evropske studije, dr Rajkom Petrovićem.

Autor: Boro Lazukić