Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moram da priznam da sam možda jedan od retkih koji se u Luvru nije iznenadio dimenzijama Leonardove Mona Lize. „Mala je“, obično usledi komentar. Međutim, nisam do skoro znao da postoji „Pariski sindrom“ koji je postao sistemska bolest u Japanu. Radi se o razočaranju japanskih turista u Pariz, bolest koja se manifestuje različitim psihičkim i fizičkim reakcijama organizma na doživljenu emociju. Uzrok ovakvog stanja se nalazi u tome da su putem filmova, časopisa, knjiga japanci imali totalno drugačiju predstavu o Parizu kao gradu svetlosti. Kada ih dočeka surova realnost pojedini odmah obole. Šta bi s njima bilo posete Beograd ili Beli grad kako ga tepajući zovemo, ne znam ali znam da Beograd ima čime da se pohvali turistima. Jedno od glavnih toponima je svakako i Narodni muzej u Beogradu.

Gost današnje epizode podcasta „Treći svet“ je Marija Jovičić je istoričarka umetnosti, vlasnica Instagram profila „Umetnost kaže može“.