U naredna dva izdanja emisije Vox Humana u gostima nam je novinar, publicista, književnik - g. Željko Marković. Sa više hiljada tekstova, eseja, feljtona, intervjua, putopisa, i primarno – umetničkih reportaža, koje su mu subspecionalnost, u toku višedecenijskog bavljenja žurnalistikom u dnevnoj štampi i domaćoj periodici (Dnevnik,Glas omladine,Stav,Vjesnik), i mnogim drugim listovima, kao i elektronskim medijima nekadašnje Jugoslavije), svoj literarni opus nadograđuje sa 23 knjige i 8 romana, delima u kojima se do punog izraza manifestuje novinarska radoznalost i nesvakidašnja sposobnost - reklo bi se – profesionalna predispozicija, šesto čulo, njuh - za kvalitetni izbor teme. Sve narečeno svedoči o stvaraocu koji definitivno poseduje „pregršt ubojitih reči i neće se libiti da ih upotrebi“, dok unutar antropocentrične poetike (jer je u fokusu njegovog interesovanja uvek čovek, mali i običan, u svojoj veličini i neobičnosti), ispreda i iznedruje gotovo mitske i krajnje neočekivane dramske zaplete od tih „običnih“ sudbina i ljudskih iskoraka iz svakidašnje fizičke i vremenske realnosti. Pritom, dozu ozbiljnog dokumentarizma dosledno nadgrađuje višom sferom - literarnim izrazom, što prozni opus našeg sagovornika čini neobično intrigantnim, zanimljivim, i nadasve - drugačijim.

Svoje poreklo, koje u oku i sećanju nosi iz Vrdnika, malog mesta u srcu Fruške gore, malopoznatom nekadašnjem centru industrijske i građanske srednjoevropske enklave ili oaze - sa sopstvenim kulturnim kodom, praidejom i metaistorijom, konstruktivno obrađuje, argumentovano protkiva proverenom faktografijom, filigranski cizelira, uz duboko lični osećaj moralne obaveze da „zavičajno“ progovori o skoro dva veka opstaloj „civilizaciji“, kako je naziva; tako Vrdnik, poput kakvog duhovnog krika i svedočanstva, tek jednog u nizu mnogolikih izobraženja i nijansi jedne i jedinstvene istine, od lokalnog postaje univerzalni fenomen, simbol, metafora i paradigma autorovih stvaralačkih pregnuća.

Za svoj dosadašnji rad g. Marković je višestruko nagrađivan i pohvaljivan, od čega se izdvajaju nagrade „Dejan Medaković“ za roman, „Žika M. Jovanović“ za publicistiku, „Stevan Sremac“ za novinsku priču, „Jaša Tomić“ i „Laza Kostić“ za reportažu, i mnoge druge. Njegove umetničke reportaže, novinske priče i druga dela poslužile su kao literarni predlošci za više dokumentarnih filmova, radijskih i televizijskih emisija.

Svetski putnik, a uvek aktivni učesnik, protagonista, radije nego pasivni posmatrač i posrednik u prenošenju zbivanja i detalja i u najosetljivijim temama, Željko Marković utkiva celog sebe u stranice koje ispisuje srcem, kako u sferi svog novinarskog, tako i književnog opusa, što ga čini više nego inspirativnim sagovornikom.

Urednik i voditelj: Boško Buta