U vama postoji nešto veoma zanimljivo: vaš um se sjeća povjerenja, ali vaša priroda je istrenirana za brigu. Vi se iz iskustva sjećate da ste već prolazili kroz finansijske krize i da ste, uprkos strahu, na kraju bili sačuvani. Taj tihi glas u vama govori: „Biće u redu.“ To nije naivnost, nego trag onoga na koji ste način bili stvoreni – da se oslanjate na Božiju brigu. Ali istovremeno, u vama djeluje drugačije naslijeđe: godinama usađivana poruka da ste prepušteni sami sebi i da sigurnost zavisi isključivo od vaše kontrole. Tu nastaje napetost koja vas noću drži budnima. Ohrabrenje je u tome što taj glas povjerenja nije nestao; on se uporno vraća. Izazov je u tome da prepoznate da vaša briga nije znak odgovornosti, nego dokaz koliko je duboko u vama usađena navika života bez oslanjanja na Oca koji vas vidi i poznaje.