Ključni događaji u 2021. u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i na Kosovu.

U Srbiji je za odlazak u kafanu, restoran, klub ili kladionicu u večernjim satima potrebna COVID propusnica – potvrda o vakcinaciji, negativan test na korona virus ili potvrda o preležanoj bolesti. Ko proverava propusnice, da li ih imaju gosti lokala, kolike su kazne i da li je mera dovoljna da smanji visoke brojeve zaraženih i preminulih u Srbiji?

Sve je veći broj građana lokalnih zajednica koji se bore protiv izgradnji malih hidroelektrana. Sa druge strane, investitora je sve više. Kakav je zakonski okvir u BiH, kakve su razlike u mini hidroelektranama, šta su fid-in tarife, te kako je moguće pomiriti ekonomiju i ekologiju? Samo u ovoj epizodi ZIP-a razgovaramo sa građanima, stručnjacima kao i investitorima u mini hidroelektrane u BiH.

Sagovornici Mosta RSE bili su Dejan Šoškić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, i Vladimir Gligorov, naučni saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Srbija je u procesu demokratske tranzicije kome nema kraja, a teško je definisati i kako bi trebalo da se završi taj proces, navodi Giorgio Furscione sa milanskog Instituta za međunarodnu politiku (ISPI).

"Miloševićev režim je rodno mjesto društvene strukture koju je sad politički pojačao, zaoštrio jednopartijskim sistemom režim Aleksandra Vučića", kaže ekonomista i analitičar, danas viši savjetnik i direktor IBHI-ja (Nezavisni biro za humanitarna pitanja) u Sarajevu. Bio je ambasador pri OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) i šef stalne delegacije Jugoslavije pri OECD-u u Parizu, te savjetnik pri OECD-u do 1992.

Mediji pod kontrolom vlasti u današnjoj Srbiji su zamena za pendrek i lisice Miloševićeve Srbije. Tom metaforom novinarka Danica Vučenić opisuje medijsku sliku Srbije danas, u zemlji na čijem je čelu Aleksandar Vučić, nekadašnji desničar, koji je u devedestim bio i ministar informisanja u jednoj od Vlada socialista Slobodna Miloševića.

Hapšenje i ekstracija Slobodana Miloševića 2001. godine, tada su pokazali duboku podelu koja je postojala unutar političkih snaga koje su ga oktobra prethodne 2000. godine, svrgle sa vlasti, podseća Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta. Sa pozicije vicepremijera u prvoj Vladi Srbije formiranoj posle Miloševićevog pada, Korać je posmatrao turbulente političke procese u koje je Srbija ušla, zaključno sa ubistvom premijera Zorana Đinđića marta 2003.