OVO JE PRVA EPIZODA IZ SERIJALA O LJUDSKIM ILUZIJAMA (KOJE SVI TAKO VOLIMO)Zašto mislimo da upravljamo životom (a često ne upravljamo ni sobom)Volimo da verujemo da držimo konce u rukama.Da planiramo, predviđamo, odlučujemo.Da imamo kontrolu.Ali šta ako je veliki deo te kontrole – samo iluzija?U ovoj epizodi govorimo o:– zašto savremeni čovek opsesivno traži kontrolu– kako strah prerušavamo u „organizovanost“, „razum“ i „planiranje“– gde je granica između odgovornosti i samoprevare– zašto nas gubitak kontrole ponekad oslobađa više nego što nas plašiOvo nije priča o odustajanju.Ovo je priča o razlikovanju onoga što zaista možeš da utičeš – od onoga što te samo iscrpljuje.Ako si ikada imao osećaj da se previše trudiš da sve držiš pod kontrolom…Ako te umara stalna potreba da znaš, predvidiš, osiguraš…Ova epizoda je za tebe.🎧 Gledaj, slušaj i zapitaj se:šta bi se dogodilo kada bi pustio ono što ionako nikada nije bilo u tvojim rukama?

Ova epizoda je deo ciklusa „Kako da pomogneš sebi“.Bavi se poznatim, ali retko mirno sagledanim pitanjem:zašto često razumemo šta bi za nas bilo dobro, a ipak ostajemo na istom mestu.U ovoj epizodi govorim o jazu između znanja i delanja, o unutrašnjem otporu koji se ne javlja zato što smo slabi ili lenji, već zato što pokušavamo da sačuvamo osećaj sigurnosti.Poseban deo epizode posvećen je kratkoj vežbi pisanja, namenjenoj onima koji žele da se na trenutak zaustave i iskreno pogledaju šta ih u ovom trenutku zadržava — bez samokritike i bez forsiranja promene.Ovo nije epizoda o motivaciji.Niti o disciplinovanju sebe.Ovo je razgovor o razumevanju, odnosu prema sebi i malim pomacima koji postaju mogući tek kada prestanemo da ratujemo sa sobom.Ako ti ovaj način razmišljanja ima smisla, ostatak ciklusa nastavlja da se bavi sličnim temama: unutrašnjim glasovima, sumnjom, umorom i pitanjem kako da sebi budemo oslonac, a ne pritisak.

Da li ti se često dešava da unapred vidiš kako sve ide po zlu —razgovor, odluka, sastanak, poruka…a onda se ispostavi da si se mučio bez razloga?U ovoj epizodi govorim o jednom tihom, ali moćnom mehanizmu našeg uma:zašto mozak automatski očekuje najgori ishod i kako nas taj obrazac vodi u anksioznost, iscrpljenost i gubitak poverenja u sebe.Ovo nije priča o pozitivnom razmišljanju.Ovo je razgovor o realnosti, strahu i tome kako da prestanemo da živimo unapred u zamišljenim katastrofama.U epizodi govorim o:zašto naš mozak vidi opasnost i tamo gde je nemakako strah glumi intuiciju i „realnost“kakva je veza između očekivanja najgoreg, anksioznosti i depresijezašto većina životnih ishoda nije ni sjajna ni katastrofalnakako da naučimo mozak da vidi nijanse, a ne samo crno-belopraktičnim pitanjima i vežbi za prekid katastrofičnih scenarijaAko si se ikada pitao:„Da li sam realan ili samo previše očekujem loše?“ova epizoda je za tebe.🔗 Radionice, knjige i dodatni sadržaji:👉 www.darkotadic.com🎧 Podcast slušaj i na Spotify-ju i Apple Podcast-u

Kako da pomogneš sebi (kada više ne znaš kome da se obratiš)

Šta radimo kada shvatimo da nam saveti više ne pomažu, da nas reči drugih zamaraju, a da se u nama ipak nešto i dalje lomi i traži izlaz?

U ovoj epizodi ne govorim o velikim rešenjima, čudotvornim metodama ni brzim promenama. Govorim o onom prvom, često zanemarenom koraku – kako da prestaneš da budeš protiv sebe i počneš da budeš na svojoj strani.

Ovo je epizoda za one koji su:
– umorni od stalne borbe sa sobom
– razočarani u „moraš“, „trebaš“ i „samo misli pozitivno“ savete
– osetili da im je potrebna tišina, a ne još jedna dijagnoza
– spremni da sebi pomognu, ali ne znaju odakle da krenu

Pričamo o:
– zašto sebi najčešće odmažemo čak i kada mislimo da se popravljamo
– kako izgleda prava samopomoć (a kako izgleda njena imitacija)
– zašto razumevanje dolazi pre promene
– kako da napraviš mali, realan prostor u kome možeš da dišeš

Na kraju epizode dobijaš i jednostavnu vežbu pisanja – ne da bi „radio na sebi“, već da bi se ponovo čuo.

Ako ti ova epizoda znači, podeli je sa nekim kome bi mogla da pomogne.
Ako želiš dublji rad – poseti moj sajt, pogledaj knjige i radionice pisanja koje vodim.

Ovo nije epizoda koja će te popraviti.
Ovo je epizoda koja te podseća da ne moraš da se lomiš da bi bio celovit.

Postoje ljudi koji žive sasvim obične živote.Funkcionišu, smeju se, rade, vole…Ali čim nastane tišina, nešto u njima utihne.Pojavi se tuga koju ne mogu da objasne.Ne zato što im se desilo nešto strašno — već zato što postoji prazan prostor u njima koji kao da oduvek čeka da bude viđen.U ovoj epizodi govorimo baš o tome.👉 Zašto se javlja tuga bez razloga?👉 Odakle dolazi ta neobjašnjiva praznina?👉 Kako da je razumemo, umesto da je guramo u stranu?👉 Šta zaista pomaže kada osetimo da nešto nedostaje, a ne znamo šta?Sadržaj: 00:00 – Uvod: Šta je rupa u duši 00:29 – Ljudi koji deluju dobro, ali nose tihu prazninu 02:29 – Priča iz života: tuga „koja kao da nije moja“ 04:49 – Rupa u duši kao tuga bez događaja, a ne nužno trauma 06:22 – Zaboravljena emocija, nedostatak bliskosti i osećaj da nismo viđeni 08:23 – Praznina kao nasledjena navika iz kuće bez emocija 10:34 – Rupa koja se javlja u tišini, kad dan utihne 11:40 – Zašto se tuga ne vidi i zašto je skrivamo od sebe i drugih 14:36 – Kako prepoznati svoju rupu u duši (papir, olovka i pitanja tuzi) 18:35 – Mali rituali smisla i vežba pisanja: „Šta moja tuga pokušava da mi kaže?“ 20:55 – Zaključak: rupa kao deo tebe koji želi da bude viđen + poziv da se vratiš sebi Ovo je epizoda za sve koji ponekad u sebi nose tišinu.Za sve koji se povremeno susretnu sa rupom u duši.Za sve koji su naučeni da funkcionišu, ali nikada nisu naučili da saslušaju svoje unutrašnje slojeve.🔹 Vežba pisanja iz epizode„Ono što moja tuga pokušava da mi kaže.“Piši tri minuta bez cenzure. Otvori vrata unutrašnjem glasu.🔹 Ako želiš dublje da radiš na sebi📘 Moje knjige i radionice kreativnog i terapeutskog pisanja:👉 www.darkotadic.com📩 Prijavi se na newsletter – stiže jednom nedeljno, sa praktičnim savetima i malim vežbama za lični razvoj:👉 www.darkotadic.com/newsletterHvala ti što si ovde.Ako ti se epizoda dopala, ostavi komentar ili podeli sa nekim kome bi značila.Tvoje reči znače daleko više nego što misliš.

Svi pričaju o motivaciji.O tome kako je dovoljno da "veruješ u sebe", da pogledaš inspirativan video i da te to promeni.Ali istina je — motivacija je nestabilna.Dolazi i prolazi.Jednog jutra si pun energije, a sledećeg ne možeš ni iz kreveta.U ovoj epizodi govorimo o tome zašto motivacija sama po sebi ne vodi do akcije,zašto toliko ljudi zna šta želi, ali nikada ne uradi ono što zna da treba,i kako da umesto potrage za motivacijom — izgradiš unutrašnji sistem koji te vodi napred čak i kada ti se ne da.💬 Saznaćeš:Zašto mozak voli da se “oseti motivisano”, ali ne voli da radi.Kako da razdvojiš impuls od odluke.I šta zapravo pokreće ljude koji istraju.

Zašto je lakše odgovarati na poruke, paliti veš mašinu i pregledati Instagram nego sesti i uraditi onu jednu važnu stvar… onu koja može da ti promeni mesec, godinu ili život?

U ovoj epizodi govorim o psihološkoj zamci odlaganja:kako nas strah od sopstvenih potencijala paralizuje, kako bežimo od odluka koje nose identitet i zašto je “sutra” najopasnija reč u našem rečniku.Pričam i jednu priču iz života — o ženi koja je godinama odlagala pisanje knjige, a kad je konačno krenula… trebalo joj je samo šest meseci da je završi.Četiri godine straha. Šest meseci stvarnosti.Dobićeš i praktične korake:– pravilo 15 minuta– “jedna stvar za budućeg sebe”– razdvajanje emocije od akcije– kako da formiraš male sisteme odlučnosti umesto da čekaš motivacijuNa kraju, ima i kratka vežba pisanja koja će ti pomoći da prepoznaš šta tačno u svom životu predugo čeka.Ako želiš da produbiš svoj odnos sa sobom, svoj rad, svoju kreativnost — tu je moja online radionica pisanja (individualna, jedan na jedan).Link je u opisu.Hvala ti što slušaš i što podržavaš moj rad.Vidimo se u sledećoj Video belešci.— Darko

U svima nama postoji jedan deo koji bismo najradije sakrili. Deo koji je sirov, nagonski, impulsivan. Deo koji ne ume da glumi lepo ponašanje.Ipak, većina ljudi provede ceo život pokušavajući da ga pripitomi — moralnim teorijama, etičkim pravilima, „kako treba“ ponašanjem.Ali taj deo ne nestaje. Samo postaje tiši… i opasniji.U novoj epizodi pričam o zveri u nama — onom delu koji nismo birali, ali koji nas definiše više nego što želimo da priznamo.Zašto je potiskujemo?Zašto nas je sramota sopstvene snage, tame, gladi, želje?I kada se sve raspadne – zašto se baš taj deo pokaže kao najiskreniji i najživlji?Ako želiš da bolje razumeš sebe, svoje reakcije, svoje „nepristojne“ impulse… i da naučiš kako da ih pretvoriš u zdravu snagu, ova epizoda je baš za tebe.

utros u tramvaju – hladno napolju, toplo unutra.I onda čovek ulazi, lupa na kabinu i zahteva:„Isključi grejanje, meni je vruće!“Ova mala svakodnevna scena savršeno pokazuje šta je entitlement – osećaj da se svet mora prilagoditi našoj temperaturi, našoj volji, našem trenutnom raspoloženju.U ovoj video belešci govorim o tome:zašto neki ljudi misle da ima pravo na tuđe granice,kako izgleda sitni, svakodnevni sebičluk,zašto većina ćuti kada neko pređe meru,i kako da čuvamo sopstveni prostor bez konflikta.Ako ti je ova tema bliska, pogledaj i moje radionice kreativnog i terapeutskog pisanja – tu zajedno otvaramo i dublje slojeve naše svakodnevice:👉 www.darkotadic.com👉 https://www.darkotadic.com/knjige/

Postoje ljudi koji spolja deluju smireno, čak staloženo — ali unutra žive u tvrdom oklopu koji ne pušta nikog unutra.
U ljubavnim odnosima znaju da traže bliskost, ali ne i da je podnesu.
Oni žele da budu voljeni, ali se plaše da budu viđeni.

U ovoj epizodi govorimo o onima koji su se, iz straha od povrede, zatvorili u sebe — i o tome kako taj oklop, koji je nekada bio zaštita, s vremenom postaje zatvor.

Zašto neki ljudi ostanu emotivno nedostupni iako duboko u sebi čeznu za ljubavlju?
Šta se događa kad telo pamti rane koje um zaboravlja?
I može li školjka jednog dana da se otvori — ne zato što je prinuđena, već zato što je spremna?

Epizoda „Živeti kao školjka“ je poziv da pogledamo u sopstveni oklop — i da se zapitamo:
da li još uvek štiti ono što volimo, ili nas samo odvaja od sveta koji nas čeka?