76 Tog februara 1835. Srbija se budi u duhu revolucije. Dok Evropa i dalje robuje apsolutizmu, Kneževina Srbija donosi ustav koji garantuje prava i slobode kakve mnoge tadašnje države nisu ni sanjale. Narod slavi, knez Miloš zazire, a velike sile – besne. Kako je moguće da jedan mali narod na Balkanu piše pravila koja su previše slobodarska čak i za Zapad? U ovoj epizodi naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača, vode nas kroz priču o Sretenjskom ustavu - prvom pokušaju da Srbija postane moderna pravna država. Zašto je bio radikalan za svoje vreme? Kako je zamišljen i ko ga je pisao? I najvažnije - zašto je trajao samo 55 dana? Govorićemo o zakulisnim igrama, strahu velikih sila i viziji jednog naroda koji je želeo da kroči u budućnost, ali se suočio sa surovom realnošću međunarodne politike. Da li su ideali Sretenjskog ustava nestali sa njegovim ukidanjem, ili i dalje žive u našem društvu? Ovo je priča o Srbiji koja je želela više.

Istoričarka umetnosti Jovana Milovanović sa kolegom i gostom Bogdanom Petrovićem razgovara o studentskim protestima od '68. do danas, i kulturi i umetnosti. Kako izgleda pobuna kroz umetnost? U ovoj epizodi HistoryCast-a istražujemo estetske i kulturne aspekte studentskih protesta u Jugoslaviji - od revolucionarne 1968. preko 'plišane revolucije' i masovnih demonstracija devedesetih do današnjih studentskih blokada u Srbiji. Kako su plakati, grafiti, muzika i performansi postali deo protesta? Kakvu ulogu su umetnici i intelektualci imali u oblikovanju vizuelnog i simboličkog izraza otpora? Analiziramo sličnosti i razlike između ključnih studentskih pokreta, njihov politički i društveni kontekst, kao i uticaj globalnih trendova na lokalnu pobunu.

75 - U ovoj epizodi pričamo o kralju koji svoju titulu nije stekao mačem, već pergamentom i diplomatskim nadmudrivanjem. Stefana Prvovenčanog danas pamtimo kao srpskog kralja koji je postavio temelje srpske državnosti, a čiji put do krune je bio sve samo ne jednostavan. Brat mu je bio kralj i ratnik, otac veliki župan, a on, uvek negde između njih dvojice, razapet između Istoka i Zapada, vere i politike, mača i pera. U ovoj epizodi istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o intrigama i istorijskim i geopolitičkim okolnostima koje su oblikovale Stefanovu vladavinu. Kako je uspeo da balansira između moćnih suseda - Vizantije, Ugarske i papskog Rima? Koliko je u njegovom usponu presudna bila podrška Svetog Save, a koliko vešte političke igre? Da li je zaista bio slabiji od svog brata Vukana ili je njegova snaga bila u strpljenju i dugoj igri? I šta nam njegovo 'Žitije Svetog Simeona' otkriva o vremenu kada su reči imale moćnu ulogu u politici?

Podržite nas na patreonu patreon.com/historycast

Rani pristup regularnim epizodama i ekskluzivne epizode svakog četvrtka

Naš istoričar Ivan Drljača, u razgovoru sa kolegom Lukom Filipovićem, vodi nas kroz studentske proteste 1968. godine - događaje koji su potresli univerzitete širom sveta, kroz koje su studenti, vođeni željom za promenom, pravdom i slobodom, postali pokretači društvenih i političkih transformacija. Priča se razvija kroz dva aspekta: globalni kontekst studentskih revolucija i specifični jugoslovenski odgovor na te promene i poređenje studentskih pokreta i protesta '68. i aktuelnih protesta u Srbiji poslednjih nekoliko sedmica. Ova epizoda osvetljava složenost istorijskih događaja, pokazujući da su studentski protesti bili više od običnih političkih demonstracija - bili su izraz kulturne revolucije, kritika zastarelih normi i pokretač novih ideja o slobodi, jednakosti i aktivnom učešću građana. Detaljno se razmatra i simbolika, retorika i taktike koje su studenti koristili, čime se osvetljava bogatstvo i višeslojnost njihovog pokreta.

1915. bila je godina u kojoj je Srbija, na kolenima, postala simbol nepokorenog duha. To nije bila samo godina rata, već godina tuge i snage. Pre nego što su planine Albanije postale poslednji ispit izdržljivosti, Srbija je doživela pad kakav retko pamti istorija. Savezničke nade su se gasile dok su neprijateljske vojske s tri strane zatvarale obruč. Gradovi su razarani, sela spaljivana, a nepokolebljivi duh naroda potresen je epidemijom tifusa, koja je odnela stotine hiljada života. Planovi za odbranu postali su planovi za povlačenje, dok su iscrpljeni vojnici i civili zajedno koračali u neizvesnost. Ovo je priča o kolapsu jedne države koja je ostala uspravna i u ruševinama. Priča o lekarima koji su se borili s bolešću bez resursa, o gladnim porodicama koje su bežale pred neprijateljem i o vojnicima koji su ginuli, ne za pobedu, već za čast. Planine Albanije nisu bile granica - bile su provalija u koju je zakoračio narod u potrazi za spasenjem. Ovo je priča o onima koji su nosili teret domovine na svojim plećima, o tišini snega koji je prekrio poslednje korake i o neugasivom plamenu nade. Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju.Kako je jedna mala zemlja, opkoljena i razorena, uspela da pronađe put do vaskrsenja? Ovo je sećanje na suze, korake i snove, ispisano u planinskim vrletima i urezano u istoriju. Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača govoriće danas o toj devetsto petnaestoj, o vojnicima koji su na izmaku snage ostajali da brane ideju slobode, o deci koja su gladna i promrzla sanjala rodnu grudu i o vođama koji su sa svakim izgubljenim čovekom nosili još teži teret odgovornosti. U ovim danima stradanja rođeni su mitovi i heroji - ali i tragedije o kojima se ćutalo. Kako su preživeli, ko im je pružio ruku i kako je ovaj egzodus izmenio sudbinu ne samo Srbije, već i Evrope? Ovo je priča o ljudima koji nisu imali ništa osim vere da dolazi novi dan.

Zamislite Pariz krajem 19. veka - šuštanje haljina na bulevarima, svetlost gasnih lampi, ali i slike koje ne slede pravila akademije. U ovoj epizodi zaronićemo u priču o tome kako su umetnici poput Bodlera, Manea, Monea, Degaa, Rodena, Renoara srušili granice i oslobodili umetnost. Kroz objektiv istoričara umetnosti, otkrićemo kako su društvene promene, industrijska revolucija i novi pravci u filozofiji oblikovali ono što danas nazivamo modernom umetnošću. Šta uopšte znači 'moderna umetnost'? Da li je njen nastanak bio trenutak genijalne inspiracije ili rezultat turbulentnih društvenih i kulturnih promena? Šta je to moderno, u svojoj suštini? Moderna umetnost je bila revolucija u shvatanju šta umetnost može biti - prelazak s "lepote" na "ideju" i otvorenost za sve oblike izraza. Ona označava raskid s tradicionalnim normama i akademskim pristupima umetnosti i teži eksperimentisanju s novim tehnikama, temama i formama izražavanja. Koji trenutak je bio presudan? Kako je impresionizam otvorio vrata avangardi? Pripremite se za fascinantno putovanje kroz epohe, ideje i boje koje su zauvek promenile svet umetnosti. Kroz ovu priču vode vas istoričarke umetnosti Jovana Milovanović i Mina Radovanović. Pridružite im se dok dekonstruišu mitove o modernoj umetnosti, osvetljavaju manje poznate priče o njenim pionirima i otkrivaju kako je ova "pobuna na platnu" zauvek promenila svet kulture i naš pogled na stvarnost.

Naši i vaši omiljeni "istorijski kumovi," Nikola Đukić i Nikola Šipka, poveli su strastvenu debatu: da li je Lenjin vizionar revolucije i tvorac novog poretka ili ideolog čija je vizija skupo koštala svet? Na 101. godišnjicu njegove smrti upadamo u vrtlog revolucije i ideologije kroz priču o čoveku koji je bukvalno promenio tok svetske istorije. Da li je bio genije vizije, ili vođa čije su ideje dovele do krvave transformacije sveta? U strastvenoj debati, otkrićete kako je Lenjinovo ime postalo simbol revolucije, ali i kontroverzi koje i danas odjekuju. Pratimo njegov put – od skromnih početaka u Simbirsku, preko egzila, pa sve do oktobarskog trijumfa i stvaranja Sovjetskog Saveza. Šta je Lenjin zaista ostavio iza sebe? Viziju boljeg sveta ili seme budućih tragedija? Uz duhovite replike, ali i ozbiljne analize, Nikola i Nikola se sukobljavaju oko njegovog nasleđa - od Oktobarske revolucije do početaka Sovjetskog Saveza. Saznaćete šta je Lenjin zaista značio za istoriju i zašto njegov uticaj i danas izaziva podjednako divljenje i osudu. Pripremite se za epizodu punu žara, istorijskih kontroverzi i neočekivanih uvida. Revolucija je pred vratima - da li ste spremni? Kumovi nisu baš u saglasju ni kad su u pitanju datumi i godine, a ni što se tiče pogleda na levo, desno, situaciju, ideologiju, istoriju, fudbal, vasionu, botaniku, matematiku, planetu i sve ostalo, ali odličan Autostoperski vodič kroz istorijsku galaksiju pišu ovim svojim raspravama, tako da, sve što treba da uradimo svi zajedno je da uzmemo kikiriki, kokice, sokiće, pivo, ko šta voli, zavalimo se udobno i pratimo ovaj uzbudljiv 'meč'.

U ovoj epizodi vraćamo se u ledene zime 1942-43. godine, kada se na obalama reke Volge vodila najkrvavija bitka u istoriji čovečanstva. Kako su sovjetski vojnici, sa jedva dovoljnom opremom, uspeli da zaustave nepobedivu nemačku mašineriju? Šta je značila Hitlerova opsesija Staljingradom i kako su odluke na obe strane oblikovale sudbinu rata - i sveta? Ali pre nego što stignemo do prelomnog trenutka, vraćamo se u proleće 1942. godine, kada je Istočni front bio u plamenu. Kako je Operacija Plavo oblikovala Hitlerovu strategiju? Šta je Staljin naučio iz prethodnih neuspeha? I kako su obični vojnici, s obe strane, proživljavali strahote rata? Otkrićete kako je opsada Staljingrada postala simbol odlučnosti i žrtvovanja, ali i koliko je ta bitka promenila tok rata. Pridružite nam se dok preispitujemo ovaj epski sukob kroz oči vojnika, generala i civila, a sve to uz analizu ključnih događaja koji su prethodili ovom sudaru titana. Čućete zanimljive detalje, od Pavlovljeve kuće do Operacije Uran, i saznati kako je ovaj sukob postao simbol otpora i preživljavanja uz naše istoričare i kumove Nikolu Đukića i Nikolu Šipku. Kroz priču o herojstvu, tragediji i nemilosrdnim borbama na obalama Volge, istražujemo kako su se nacistički planovi o brzom padu Sovjetskog Saveza sudarili sa surovom stvarnošću sovjetskog otpora.

Odslušajte do kraja ovaj specijal posvećen vašim pitanjima da vidite kako ste izazvali eskalaciju sukoba među kolegama, saradnicima, prijateljima i kumovima. Kako je kralj Aleksandar posvađao naše istoričare, Nikolu Đukića, Nikolu Šipku, Ivana Drljaču, Jovanu Milovanović i Minu Radovanović? Najmanje Jovanu i Minu, koje su, istini za volju bile mirovne snage u ovoj operaciji... Ko je ovde navijao za BSK a ko za Jugoslaviju? Ko je za Karađorđeviće a ko za Obrenoviće? Ko je za kraljevinu a ko za republiku, i to za novu Jugoslaviju? Zašto se svađaju oko Španije i Rusije, i, pobogu, filmova i serija? I da li Nikola i Nikola govore i dalje, ili se kumovska rasprava završila kako se to obično kod nas završava? Neee, ne to na šta ste pomislili, taman posla, nego hoće li se ta, dok se vi niste svojim provokacijama umešali, primerena i lepa saradnja nastaviti uopšte? Uostalom, vi ste postavljali nezgodna pitanja, sada gledajte posledice... I razmišljajte kako da se iskupite, a mi imamo nekoliko predloga: Ostavite svoje utiske u komentarima, podelite s prijateljima i ne zaboravite - vaša podrška čini mogućim ovakve epizode! Hvala vam što ste deo našeg HistoryCast putovanja.

70 - U ovoj epizodi analiziramo veličanstvenu i tragičnu priču o Mojkovačkoj bici - događaju koji je postao simbol časti, žrtvovanja i patriotizma Crne Gore. Kroz prizmu ove epske borbe analiziraćemo ključne trenutke učešća Crne Gore u Prvom svetskom ratu i poslednje dane dinastije Petrović. Kako su crnogorski vojnici, vođeni nepokolebljivim serdarom Jankom Vukotićem, uspeli da u ledenom januaru 1916. godine pruže herojski otpor znatno nadmoćnijoj austrougarskoj vojsci, štiteći povlačenje srpske vojske ka Albaniji? Kakva je bila politička i vojna pozadina ovog događaja, i kako je sve to uticalo na sudbinu Crne Gore u periodu koji je usledio? Osim vojnih strategija i istorijskih fakata, istražujemo ulogu i sudbinu crnogorske kraljevske porodice u ovom prelomnom trenutku. Kako je kralj Nikola I Petrović, "evropski sagovornik" i "knjaz pjesnik", pokušavao da balansira između svoje vizije nezavisne Crne Gore i političkih pritisaka velikih sila? Koja je bila sudbina njegove dinastije nakon Mojkovačke bitke i gubitka suvereniteta Crne Gore? Naši istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača približiće vam složene odluke, unutrašnje sukobe i herojstvo jedne male, ali nepokolebljive države. Mojkovačka bitka nije samo priča o borbi i žrtvovanju - to je priča o krahu jednog doba, o odanosti idealima i o sećanju na ljude koji su se, i u porazu, boriili za čast i slobodu. Otkrivamo zajedno dublje slojeve priče o Mojkovačkoj bici - trenutku kada se granica između poraza i časti zamaglila.