Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Leonardo da Vinči je jedna od onih ličnosti zbog kojih istorija umetnosti ali i istorija civilizacije deluje kao da u sebi krije paralelne svetove. Jedan čovek, a u njemu čitav arsenal talenata i zanata: slikar, pronalazač, inženjer, anatom, arhitekta, konstruktor, scenograf, posmatrač svakog lista i svakog oblaka; i naučnik i sanjar, i precizni hroničar stvarnosti i njen najuporniji remetilački faktor.

Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski vode nas kroz Leonardov život kao kroz laboratoriju u kojoj se sve prepliće: od firentinskih radionica koje su mirisale na uljanu boju i gar, do milanskih sala gde je crtao mašine koje bi i danas izazvale nelagodu zbog svojih karakterisitika i mogućnosti. Pričamo o čoveku koji je secirao leševe samo da bi razumeo kako svet funkcioniše iznutra, i o umetniku koji nikada nije verovao u konačnu verziju, jer svaki crtež je bio tek početak, nikada kraj.

Zašto je Leonardo toliko toga ostavio nedovršenim? Da li je to slabost, ili je nespremnost da se pomiri sa prosekom njegova najveća snaga? Kako izgleda život čoveka koji nikada nije bio zadovoljan “dovoljno dobrim”?

Koja je tajna Leonardove jedinstvenog ugla gledanja? Kako mu je polazilo za rukom da u jednom istom trenutku vidi i mehaniku i poeziju sveta i zašto je to i danas nedostižna kombinacija?

Danas je naša tema Leonardo - genije koji kao da je izmicao svakom veku u kom je živeo.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Nikola Pašić, inženjer po obrazovanju, ali i politički arhitekta čitave jedne političke epohe. Rođen u Zaječaru, obrazovan u Cirihu, zadojen idejama ruskih narodnjaka, vratio se u Srbiju kao buntovnik protiv režima i rešen da postane protivnik svake samovolje vlasti. No, sudbina je imala druge planove. Od revolucionara koji je bežao preko granice posle Timočke bune 1883. stigao je do najdugovečnijeg predsednika vlade u istoriji Srbije i Jugoslavije. Pašić je postao sinonim za politički instinkt, strpljenje i moć pregovora.

Bio je čovek koji je umeo da preživi i kraljeve, i atentate, i izdaje. Sa Milanom Obrenovićem delio je prezir, sa Aleksandrom Obrenovićem nepoverenje, a s Petrom Karađorđevićem složnu, ali napetu saradnju. Kada su kraljevi padali, on je ostajao. Znao je da se povuče kada treba, da zaćuti kad svi viču, i da iskoči iz senke u trenutku kad se odlučuje o svemu. Njegov život bio je neprestani hod po tankoj liniji između političke svemoći i preživljavanja.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Pašić je bio na čelu države dok se sve oko nje rušilo. Dok su vojske ginule na Ceru i Kolubari, on je u Nišu i na Krfu pokušavao da očuva ideju države i diplomatijom izbori ono što oružje ne može. Njegova uloga u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. bila je kruna političkog umeća, ali i početak novih nesporazuma.

Za jedne narodski vođa i otac moderne Srbije, za druge hladan manipulator, čovek koji je znao sve da preživi jer je znao kad da popusti.

Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o tome kako je Pašić, neustrašiv i proračunat, manevrisao između kraljeva, stranih ambasada i nezadovoljnog naroda; majstor kompromisa, manipulator, politički strateg koji je znao da prepozna trenutak i da iz svake krize izađe jači.

Razumeti Pašića znači razumeti i samu srpsku politiku tog vremena i svet u kojem su ideali često bili taoci prilika, a opstanak umeće veće od pobede.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Mao Cedung bio je i ostao istorija, mit, trauma, ideologija, kult i opomena u jednom imenu.

Uverenjem je mogao da zapali naciju, a odlukama da je baci u glad, haos i strah. Bio je vođa revolucije, tvorac jednog od najradikalnijih društvenih eksperimenata u istoriji, pesnik koji je verovao da se svet može preoblikovati snagom ideje, ali i čovek čije su odluke odnele milione života. Kako razumeti ličnost koja je istovremeno simbol kineskog ponosa i epitom političke zaslepljenosti?

Istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka pričaju danas o vođi Kine koji se u kolektivnoj svesti svog naroda i dalje nalazi između svetilišta i optuženičke klupe. Diskutujemo o čoveku koji je sebe smatrao arhitektom novog društva, ali je to društvo platio najvišom mogućom cenom.

Veliki skok napred, kulturna revolucija, male crvene knjižice u vazduhu, omladina koja razbija prošlost kao da je neprijatelj, Dugi marš, velika glad, logori za "prevaspitavanje" neistomišljenika: sve to je bila klima, psihologija, ritam Kine, zemlje koja je u istom dahu želela napredak i spaljivanje svega što je ličilo na juče.

Kako je seljački sin postao neprikosnoveni vođa čija je "jedna iskra mogla zapaliti celu preriju", zašto je njegova revolucija pojela sopstvenu decu, i kako se ideja o "novom čoveku“ pretvorila u mašineriju koja melje ljude?

Kako je njegova vizija Kine, iako toliko kontroverzna i radikalna, uspela da preživi političke lomove XX veka? Šta se dešava kada jedan čovek poveruje da istorija treba da ima samo jednu istinu i jednu putanju?

I zašto je svet, uprkos svemu, i dalje opčinjen Maoom?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Propaganda u Trećem rajhu nije bila prateći program, bila je režim.

U njegovom središtu, Jozef Gebels, čovek koji je od politike napravio performans, a od svakodnevice pozornicu. Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj dizajnirao je način na koji ljudi osećaju, pamte i ponavljaju. Od kulta vođe i ritualizovanih govora do precizno tempiranih radijskih nastupa, bioskopskih žurnala i naslovnih strana, sve je služilo jednom cilju: da sumnja u Rajh ne postoji. Govorimo o moći (zlo)upotrebe masmedija i propagandi u službi zla.

Istoričar Ivan Drljača i politikolog, stručnjak za komunikacije, Nikola Parun seciraju tu mašineriju koju je u pogon stavio ministar za nacionalno prosvetljenje i propagandu. Pratimo kako se formira neprijatelj, kako ponavljanje menja stvarnost, kako se humor kroti, jezik preformatira, a kultura potčinjava.

Kako propaganda postaje infrastruktura svakodnevice? Kako se industrijalizuje obmana a državni aparat postaje mašina za manipulaciju emocijama i njihovo "disciplinovanje"? I kako se Nemačkoj uopšte desio Gebels, majstor propagande, koji se provincijskog intelektualca pretvorio u nezaobilaznog, svemoćnog partijskog stratega?

Pre nego što je upoznao Hitlera, bio je kritičan prema nacizmu i čak flertovao sa levicom. Šta se to desilo prilikom njihovog susreta 1926. pa je doživeo prosvetljenje?

Gebelsov uspon nije bio slučajan niti brz : u Berlinu je stvorio novi model političke borbe. Precizno je razumeo puls publike i neprekidno testirao šta radi na masi: od ritma govora, preko muzike, vizuelnog izraza na fotografijama i filmu do trenutka i načina podizanja tenzije i pravljenja euforije.

Imao je sposobnost da ideologiju pretvori u emociju i da od svake jednostavne poruke napravi performans. Berlin mu je poslužio kao eksperimentalna laboratorija, a uspeh u osvajanju mase korišćenjem novina i radija otvorio mu je vrata do najvišeg vrha partije. Tu više nije bio samo propagandista i partijski agitator, postao je čovek koji definiše ton čitavog Trećeg Rajha.

Bio je opsednut imidžom: od montaže fotografija i režiranja govora do kontrole svetla na mitinzima. Tako je režirao i mit o sebi.

Privatno je vodio haotičan, dramatičan život , ispunjen preljubama, ljubomorom i dubokim emocionalnim potresima, a njegovi dnevnici otkrivaju čoveka rastrzanog između grandiozne slike o sebi i stalne potrebe da dobije Hitlerovo odobrenje.

Do kraja rata ostao je fanatično odan, odbijajući svaku pomisao o predaji. Njegov kraj u bunkeru, zajedno sa porodicom, bio je poslednji čin iste propagandne logike koju je širio.

Danas pričamo o načinu na koji je nacistička propaganda prodrla u svaku poru društva: u škole, novine, bioskope, muziku, porodicu, rituale, jezik, humor i svakodnevicu.

Povlačimo pritom i liniju do savremenog sveta u kojem se propaganda više ne oslanja na megafone i filmske žurnale, već na algoritme, viralnost, instant emociju i medije koji dolaze do nas brže nego što umemo da postavimo pitanje o tome šta je zapravo istina.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kada je Vinston Čerčil prvi put kročio u parlament, delovao je kao čovek koji je došao da pobedi, ne da se dopadne. Bio je previše glasan, previše samouveren, previše svestan da istorija pamti samo one koji tresnu šakom o sto. Generali su ga mrzeli, novinari obožavali, a narod... narod ga je slušao jer niko nije znao da govori kao on.

Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju jedno od najzanimljivijih poglavlja XX veka: život, uspon i pad čoveka koji je u isto vreme bio i spasilac Evrope i simbol britanskog imperijalnog ponosa. Čerčil, večiti buntovnik sa cigarom i čašom viskija, pesnik u uniformi, političar koji je znao da gubi sa stilom i pobeđuje uz osvetu.

Od rovova Burskog rata do bunkera pod Londonom, od govora koji su dizali moral naciji do odluka koje su koštale hiljade života - epizoda istražuje njegovu senku i sjaj, sva lica čoveka koji je uvek balansirao na granici između heroja i autokrate, između vizije i sujete.

Danas pričamo o upornosti, sujeti i neverovatnom instinktu za istorijski trenutak. Ali i o senkama koje prate svaki mit; od kolonijalne politike i rasnih stavova do kontroverznih odluka u ratu, teškoj i komplikovanoj ličnosti koja ne pristaje da se uklapa ni po koju cenu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Period između 1717. i 1739. godine u istoriji Srbije mnogi preskaču, a on je zapravo fascinantan, pun preokreta, neizvesnosti i velikih očekivanja. To je vreme kada se Srbija, nakon Velike seobe, našla između dva sveta: između Beča i Carigrada, između imperija koje su odlučivale o njenoj sudbini. Dok su jedni videli budućnost u habzburškom redu i zapadnom poretku, drugi su još uvek gledali ka starom, poznatom Istoku. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski razgovaraju o Srbiji pod Habzburškom monarhijom, o provinciji - kraljevini, o pokušajima da se izgradi nova uprava i o tome kako je sve to izgledalo iz perspektive naroda koji je živeo između carskih odluka i svakodnevne borbe za opstanak; o narodu koji je, između tuđih granica, pokušavao da pronađe sopstveni identitet. Srbija je bila strateški prostor, koridor između Beča i Carigrada, i svaka vojska koja bi prešla Dunav smatrala je da ima pravo da je preuredi po svom modelu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kao naši članovi na Patreonu, sve ekskluzivne i YouTube epizode možete slušati i na audio platformama poput Apple Podcast i Spotify.

Leto 1944. nije donelo samo Normandiju. Na Istočnom frontu odigravala se ofanziva kakvu svet do tada nije video. Front se raspadao, gradovi su padali. U Belorusiji je pukla kičma Vermahta. Pod velom maskirovke, sovjetske armije udaraju istovremeno na Vitebsk, Oršu, Mogiljev i Bobrujsk; kolone se rasipaju, komandne veze nestaju, a grupa armija Centar prestaje da postoji brže nego što je ikada sanjala nemačka komanda. U samo nekoliko nedelja pada Minsk, front se pomera stotinama kilometara, a „nepobediva” mašina Trećeg rajha pretvara se u improvizovani haos i povlačenje bez plana. Kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz anatomiju ove ofanzive: kako je sovjetska obmana zaslepela nemačku obaveštajnu službu; zašto su naređenja „držati liniju” i "nema povlačenja" bila presuda, a ne strategija; šta su uradili Rokosovski, Žukov i komandanti frontova da preseku nemačku odbranu po dubini; zašto je oslobađanje Minska označilo tačku bez povratka za Rajh. I kako je operacija Bagration postala najveći nemački poraz u Drugom svetskom ratu i stvarni početak kraja?

Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu.

U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku.

Na pitanje ko je bio Milutin Milanković, najjednostavniji i najistinitiji odgovor je - čovek koji je zapisao vreme u zvezdama. U epizodi u kojoj istoričar Ivan Drljača i fizičar Jovan Aleksić spajaju istoriju i nauku, otvaramo poglavlje o jednom od najgenijalnijih umova koje je Srbija dala svetu. O čoveku koji je, računajući orbitu Zemlje, nagnutost njene ose i ritam ledenih doba, pomerio granice ljudskog razumevanja vremena i svemira. Milanković nije bio samo fizičar, astrofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer, već i profesor nebeske mehanike i pesnik kosmosa. U austrougarskom zarobljeništvu, bez instrumenata i laboratorije, proračunavao je kretanje planeta samo uz olovku, papir i briljantan um. Milankovićeve formule bile su toliko precizne da su NASA i Evropska svemirska agencija decenijama kasnije koristile njegov model za proučavanje Marsove klime.

Kako jedno ime, i posle osam dugih vekova, i dalje izaziva nemir? Njegov život počinje kao legenda o Temudžinu, dečaku poniklom u mongolskim stepama, prepuštenom gladi i izdajama, bez ikakve garancije da će doživeti sledeću zimu, a završava se kao istinita priča o zastrašujućem i surovom vladaru koji je ujedinio plemena, oborio carstva i stvorio najveću svetsku imperiju u istoriji koja se prostirala od Pacifika do granica Evrope. Džingis-kan je danas tema razgovora istoričara i kumova, Nikole Đukića i Nikole Šipke, u kome nas uvode u svet Mongola - u stepe gde je preživljavanje bilo pitanje veštine, ali i u svet discipline, vojničke inovacije i političke genijalnosti.