Nije valjda da nećemo da budemo ljudi?

Rat Ukrajine i Rusije,Izraela i Palestine sa sobom su doneli niz strašnih posledica i teško je predvideti kraj i neizvesno je kako će se sve to završiti. Ono što jeste izvesno je da je u ratnom području narušenost kako fizičkog - tako i mentalnog zdravlja, bezpreterivanja,nesagledivihrazmera. Ali, dok svakodnevno kroz medijeposmatramoratneprizore, važno je primetiti kako sve to utiče i na naše mentalno zdravlje.Zdravstveno istraživanje kompanije Štada koje je obuhvatilo i Srbiju, kaže da 44 odsto naših građana plaše ratovi i geopolitički sukobi. Iako,srećom, nismo ovog puta u ratnoj zoni, koliko strah od rata može izazvati anksioznost i narušiti naše mentalno zdravlje?

U vojnoj teoriji nuklearno oružje se posmatra i pravda kao način odvraćanja od ratova, jer se zna da bi bilo malo preživelih. Ali, ako je krajnje surovo baciti atomsku bombu, da li je nemoralno time i pretiti? Kakva je zabrinutost primerena kad znamo da imamo posla sa mogućimsmrtonosnimopravdanjem?

Iako se to ne događa samo ovde, koliko nas gotovo svakodnevna poskupljenja čine uplašenima, jer priličan broj nas dobro poznaje ovo iskustvo zbog hiperinflacije iz devedesetih? Na šta može da nas natera finansijska tegoba?Šta je pristojno a šta nepristojno u životu u krizi?

Srednja generacija se sigurno seća crtanog junaka Duška Dugouška, gde on stalno upada u novu nezgodu zato što nije skrenuo levo kod Albukerkija. A gde smo kao ljudi promašili to skretanje na pravi put? Kako ostati čovek u ovom vremenu?

Sagovornici:

Aleksandar Šibul- psiholog i psihoterapeut centra za duhovni razvoj"Antropos",
Goran Kaluđerović - Vojvođanska politikološka asocijacija,
Vladimir Mihić - psiholog i vanredni profesor novosadskog Filozofskog fakulteta na odseku za psihologiju,
Saša Gajić - naučni savetnik Instituta za evropske studije

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin