Korak napred, dva koraka nazad

Ekipa emisije Dokument smatra da ženski svet treba predstavljati u njegovoj složenosti ne samo za 8. mart ili u međunarodnoj kampanji 16 dana aktivizma, odnosno da stalno postavljamo pitanja gde smo u ravnopravnosti i gde smo u preporučenoj javnoj promociji žene i njene uloge. Podsetiću ovom prilikom na to da je kampanja 16 dana aktivizma 2023. „Stop femicidu“ počela neopreznim osporavanjem samog izraza femicid, a dan kasnije i pozivom da se slučajevi nasilja prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju zaštitnika građana. Nažalost, istrajavanje na izrazu, bavljenje semantikom i rasprava sa zaštitnikom građana, odnosno državom – ne rešava problem, jer onaj ko je ubistvo žene počinio nema nedoumicu da li čini ubistvo ili femicid. Da li je nevolja u tome što se, kako neki misle, uvodi predrasuda da je muški pol uopšteno femicidan? Kakvo smo to društvo u kome razlaz, razvod, zabrana prilaska - nisu dovoljni, nego mora da dođe do najgoreg? Da li se zanemaruje da svakom može da se desi da izabere pogrešnog, ali i da niko nema pravo da ubije zbog toga? Gde je zaštita?

Abortus je dekriminalizovan KZ-om 1929-e, a onda i legalizovan 1952-e. U ustavu se našao 1974-e. Pošto se povremeno pokreće tradicionalna tema o abortusu i osudi žena koje ne rađaju, zvanična statistike kaže da je u 2022. izvršeno 8090 abortusa. Ako pogledamo bračno stanje, saznaćemo činjenicu da su 60 posto abortusa uradile žene koje su već udate. Možda je površan utisak i da se stavovi o ovome zasnivaju na pripadnosti određenom grantu ili političkoj partiji, ali da li se zaboravlja koliko su kroz istoriju zabrane tog tipa štetne i da ne oslikavaju suštinu problema? Jesmo li na putu ka scenariju iz popularne serije „Sluškinjina priča“? Da li nas dotiče i činjenica da se Srbija nalazi na petom mestu u Evropi po oboljevanju od raka grlića materice, a drugo mesto drži kad je reč o smrtnosti od ove vrste raka?

U borbi protiv nasilja prema ženama i svakog nasilja – neophodno je da mediji postanu saveznici svakoj ženi koja je preživela nasilje, pravosuđu, ženskim organizacijama i uopšte javnosti. Zašto se, onda, odriču važne uloge da bi se razmetali groznim izveštajima, pa čak i izmišljotinama? Zbog čega se deo javnosti okreće protiv žrtve, odnosno zašto se žene posmatraju kao saučesnice u zločinu?

Komenatari na društvenim mrežama preplavljeni izjavama tipa: „Feminizam je kancer“, „Dobro je poznato da su Rokfeleri izmislili feminizam da napakoste Srbiji“, a pojedini tvrde da je cilj feminizma ukidanje polova, mržnja prema muškarcima i kako borba za ženska prava uništava zajednicu, stvarajući strah i netrpeljivost. Kako smo došli do toga da je Feministkinja postala pogrdna reč?

Sagovornice:

Gorica Nikolin - novinarka "Radija 021"
Tamara Srijemac - autorka i urednica emisije "Žena u kutiji" radio Novog Sada
Vera Kopicl - aktivistkinja saveza feminističkih organizacija "(Re)konekcija"
Smiljana Milinkov - profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin