Ismevanje kao"sportska" disciplina

Ne tako davno bila je potresna vest da je dvadesetdvogodišnji Mladen Dulić iz Laktaša izvršio samoubistvo nakon što je na društvenim mrežama postavljen snimak na kom se vidi kako ga dvojica radnika benzinske pumpe ismevaju prilikom razgovora za posao. Slično uznemirenje javnosti se ponovo dogodilo i kada je na društvenim mrežama objavljen snimak gde se vidi žena koja je izašla iz automobila i obavila nuždu ispred Narodnog pozorišta u Banjaluci. Neko od prolaznika je to sve snimio i snimak se velikom brzinom proširio društvenim mrežema, gde su je korisnici verbalno linčovali. Nažalost, ta žena koja je, na vrlo neprijatan način, dospela u javnost, počinila je samoubistvo. Jesu li nesuvisle rasprave da je imala psihičkih tegoba, zatim da je to bio nedoličan događaj, zbog kojeg je bila i kažnjena, pogotovo kad muškarci nuždu svakodnevno obavljaju uz drvo ili kapiju a žene zbog toga treba linčovati i vređati? Da li je ismevanje postalo, nažalost, sportska disciplina i koliko je ono opasnost koja teško može da se kontorliše?

Osvetnička pornografija je uvek usmerena protiv žena i po pravilu, u pitanju je ogorčeni bivši koji ovim činom pokušava da je osramoti i ponizi. O ovoj vrsti digitalnog nasilja u prošlosti su govorile javne ličnosti poput Suzane Mančić, Severine i Jelene Karleuše, ali i njih je većinski publika smatrala odgovorim za te snimke. Neretko je njihova trauma smatrana i delom šou-biznisa, namerne reklame zbog posustale karijere, ali se i podsticao narativ „krivljenja žrtve“. Koliko je tu prisutno seksualno licemerje? Da li je i to još jedna paradigma odnosa društva u Srbiji prema ženama koje se prečesto tretiraju kao objekti i koje su predmet podsmeha i predrasuda pojedinaca, čija je zrelost na nivou sirovog primitivizma?

Ono što žrtvu svakako najviše pogađa jeste što kada se takva fotografija ili snimak jednom objave, zauvek ostaju u digitalnom svetu. Gugl pruža pomoć žrtvama u smislu da postoji jednostavna procedura uklanjanja linka sa sajta sa spornim slikama i snimcima iz rezultata pretrage. To, nažalost, znači da materijal uprkos svemu ostaje na sajtu gde je originalno postavljen, ali se do njega ne može doći pretragom na Guglu. Kako se izboriti sa tim? Može li se ostati imun na zlurade komentare? Da li je savet da se ne čitaju komentari isuviše lakonski?

Možemo li očekivati još sajber nasilja i iznošenje frustracija na društvenim mrežama? Da li su te osobe svesne toga da u vređanju i zastrašivanju drugih nema ničeg veličanstvenog i pametnog i da u pisanju prostota i laži nema ničeg moćnog? I bez obzira na opšte zgražavanje, da li je problem i u tome što žrtve sajber nasilja često nemaju osećaj da ih bilo ko brani i misle da su prepuštene same sebi?

Sagovornici:

Ilijana Berber - novinarkaTV Vojvodine,
Ivana Đorđević - pi-ar, književnica i voditeljka,
Robert Čoban - osnivač i direktor "Kolor Pres grupe",
Igor Mihaljević - "ZTZ Media" i
Vladimir Jeftić - stručnjak u medicinskom marketingu.

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin