Zašto se gorostasi pocenjuju?

Emisija “Dokument“ se rado bavi i temom da li politika i književnost treba da se tako nedostojno mešaju, zašto se veliki pisci „prljaju” učešćem u političkom životu i zašto se književnost tako bestidno politizuje?

Srpski jezik i pravopis preživeli su različite društvene kontekste, sisteme i uređenja. Možemo li govoriti o Vuku Karadžiću bez uticaja politike? Znamo da niko neće stradati zbog nepoznavanja pravopisa, ali može li država u kojoj nisu važni jezik i pravopis da bude napredna?

Svojevremeno je spot Ambasade SAD „Vi ste svet“ u kojem se govori o piscu Borislavu Pekiću, izazvao je brojne polemike u javnosti, najviše zbog upotrebe citata Pekićevog književnog junaka – bivšeg oficira nacističkog Gestapoa Konrada Rutovskog iz romana „Kako upokojiti vampira“ koji je navodno u reklami iskorišćen kao misao našeg velikog pisca, odnosno: „Iza sebe je ostavio zaveštanje: Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo“. Postoji jedno veoma često navođeno gledište da je književnost iz ovog ili onog razloga zanimljiva politici koja je i koristi za svoje potrebe. Opet, nikad nije bilo problematično ni to da umetnost baštini domen političkog. Pitanje je može li književnost da ima ikakav uticaj na bilo koju oblast javnog života ili je osuđena isključivo na lični doživljaj?

Već nekoliko decenija dela Ive Andrića nalazi se u obaveznoj školskoj lektiri. Šta nama danas znači Ivo Andrić, kako se odnosimo prema njemu? Jesu li mladi dovoljno zreli da razumeju „Prokletu avliju“ i ostala dela? Zašto danas čitati Andrića?

Crnjanski i danas izaziva polemike imistifikaciju, prešao je dug put od reportera koji veliča lepote Jadrana i bratsku ljubav Srba i Hrvata, do izveštaja o tome kako Adolf Hitler lično zahvaljuje velikom srpskom piscu „za objektivno prikazivanje situacije u Nemačkoj”. Možemo li govoriti i o tome da je odanost jugoslovenstvu i srpstvu stavio iznad ideologija? Zašto ga je prisvojila ovdašnja desnica? Da li je teza da je bio fašista iskonstruisana? Zašto se i danas to podcrtava? Ako danas kada nema Jugoslavije nije nezgodno sa Crnjanskim, zašto je bilo nezgodno dok je bilo Jugoslavije?

Javnost je 2020-e burno reagovala na društvenim mrežama kada je u javnost dospela vest da su pojedina dela pesnikinje Desanke Maksimović isključena iz trećeg ali i četvrtog razreda. Nacionalisti su u aferi Desanka Maksimović videli još jedan napad globalističkih i „evrounijatskih i neomarksističkih“ elita na srpsku kulturu. Kritičari vlasti, videli su u objavljenom spisku još jednu glupost onih sa kupljenim diplomama, dok su oni koji se brinu zbog sveopšte vulgarizacije javnog prostora u promeni školskog programa videli još jedan primer odstupanja visoke kulture pred naletom bizarnosti i kiča rijaliti programa. Rusima ne pada na pamet da izbacuju Puškina, Englezima da zaobiđu Šekspira, Francuzima da bi trebalo malo smanjiti Igoa. Zašto je problem to što su nas neki pisci i pesnici oblikovali generacijama? Da li će vreme koje dolazi biti blagonaklonije i iskrenije prema književnosti?

Sagovornici:

Srđan Tešin,
Peđa Marković,
Aleksandar Jerkov,
Muharem Bazdulj,
Nenad Grujičić,
Slobodan Vladušić,
Vladimir Kecmanovič,
Laura Barna,
Gojko Božović,
Sava Damjanov,
Ljiljana Pešikan Ljuštanović,
Jela Marićević Bala

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin