Asanž

Neophodno je podsetiti i na to da se od vremena objavljivanja podataka na Vikiliksu prilično toga se promenilo; Amerika se povukla iz Avganistana, u Iraku nisu ni blizu one aktivnosti koju su imali u trenutku kada je Asanž objavljivao podatke, a i Gvantanamo se privodi kraju. Da li je u takvom kontekstu uopšte smisleno proganjanje Asanža, jer, da podsetim, čeka ga optužnica od 18 tačaka, od toga 17 po Zakonu o špijunaži? Ili jednostavno, velike sile ne opraštaju velike istine?

Pišu se peticije i otvorena pisma, za Asanža se zalažu poneki političari širom Evrope i filozofi poput Slavoja Žižeka. U zatvoru „Belmarš“ posetio ga je i intrigantni novinar Taker Karlson ne bi li razgovarali o teškoj situaciji u kojoj se nalazi. Uzbunjivač Edvard Snouden je izjavio da novinari i političari nisu mogli da spasu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, ali da mogu da spasu osnivača „Vikiliksa“. U odbranu su stali i Reporteri bez granica i australijski parlament, ali i veb stranica koja se bavi recenzijom parfema „Fragrantika“. UNS, NUNS i SINOS, kao i Međunarodna i Evropska federacija novinara protive se Asanžovom izručenju američkoj vladi. Nije valjda da opet samo navijamo u zavisnosti od naših političkih, etičkih, ili čak i samoljubivih i interesnih motiva?

Američki Zakon o špijunaži je donet pre više od sto godina da bi se osudili izdajnici i špijuni posle Prvog svetskog rata. Nikada ranije nije korišćen protiv novinara. Hoće li posledice biti ozbiljne i za novinare i u političkom smislu, može li se odnos vlasti, ne samo u Americi promeniti prema uzbunjivačima i novinarima? Koliko je taj strah osnovan?

Pre desetak godina Asanž je putem skajpa uputio video-poruku emitovanu u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem” na TV B92. U njoj je između ostalog rekao da je Srbija često bila pogrešno predstavljena u svetu i da se nalazi u svojevrsnom „međuprostoru”, ali smatra da to nije pozicija slabosti, već snage i mogućnosti koja ljudima daje neophodno stanovište da prepoznaju istinu. Pozorišni reditelj Kokan Mladenović je još 2013. u temišvarskom pozorištu postavio „Prometeja u lancima“ po motivima iz njegove knjige. Srpskom izdavaču njegovih knjiga Urošu Balovu odnosno ,,Albion Buksu“ - Džulijan Asanž je za dnevni list Danas 2014. dao intervju u kojem je na pitanje o izgledima da se njegova situacija razreši u nekoj bližoj budućnosti, uzvratio je u suprotnom smeru pitanjem: „Da li bi me izručili iz Srbije, kada bih došao kod vas?“ U tom autorskom tekstu nije bilo odgovora na to kontra pitanje. Zašto bi nama Džulijan Asanž morao da bude značajan?

Sagovornici:

Vlatko Ilić - profesor Fakulteta dramskih umetnosti
Zoran Hamović - glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće "Klio"
Vladimir Radomirović - osnivač i glavni urednik antikorupcijskog sajta "Pištaljka"
Ljiljana Smajlović - kolumnista magazina "Nedeljnik" i autor podkasta "Relativizacija" - RT Balkan

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin