Imamo li antitela protiv bahatosti?

Rečnici bahatost objašnjavaju prilično blago za današnje vreme u kojem je sistem vrednosti prilično posrnuo, da je to osoba koja nema poštovanja prema drugome, koja se pravi važna i da bahatost podstiče oholost i prezir prema drugima. Emisija „Dokument“ i dalje traga za tim da li kao društvo posedujemo antitela za bahatost?

Možemo li govoriti o tome da neosetljivost ili smanjena osetljivost na tuđe probleme nastaje kao posledica straha za sopstveni opstanak? Ako sve ide u pravcu takmičarski nastrojenog društva gde se vrednuju samo socijalno privilegovani, imućni, popularni, gde nema želje da se pomogne drugom, i da je uspeh jedino prihvatljiv, pitanje je - kuda nas to vodi? Pitanje je i da li decu i mlade treba učiti i ohrabrivati da budu društveno aktivni, bilo kao volonteri koji pomažu starijima i nemoćnima ili da, ipak, gledaju svoja posla i budu samo snalažljivi?

„Bodi šejming“, odnosno na srpskom bi možda bila prihvatljivija kovanica „sramoćenje lepote“ je nešto o čemu se sve više govori. Da li su žene podložnije dostizanju standarda lepote? Zašto je društvo toliko opterećeno izgledom, borama i mršavošću, kao da je veći greh biti neofarban - nego biti kriminalac?

Postoji scena u predstavi novosadskog Pozorišta mladih „Deca paklene pomorandže“ koja podseća na ono što se zaista zbilo u Novom Sadu, odnosno reč je o tome da je čuvenog novosadskog uličnog svirača Blekija ubio jedva punoletan momak bez trunke kajanja i empatije, nezadovoljan sa 390 dinara koji mu je on dao i od kojih je kupio cigarete. Nažalost, pre nekoliko godina takođe u Novom Sadu maloletnik je zapalio beskućnika. Imamo li mogućnost izbora između dobra i zla? Filozofski pitano da li je iznuđeno dobro ponašanje, koje ne dolazi iz slobodne volje, zaista dobro? Ili je, ipak, nešto drugo danas pakleno u „Pomorandži“?

Opšti je utisak i da su strah i stres iz prethodnog vremena, po mnogo čemu, burnog perioda doprineli povećanju broja obolelih, kako psihički tako i fizički. U rečnik nam se vratila i zastrašujuća reč inflacija i neminovno je pitanje: da li se iz svega navedenog nazire dubina krize, koja dolazi i koja nije samo ekonomska? Ili, pak, možemo da kažemo da smo snalažljiviji jer smo već prošli kroz brojne krize? Možemo li da govorimo da je senka devedesetih iznad nas?

Živimo li kulturu straha, pa se protiv toga, ne naročito uspešno, borimo pozitivnim mislima? Da li postoji izlaz iz straha koji nas okružuje?

 Autorka emisije: Eržika Pap Reljin