Kako opstati u novinarstvu?

Asošiejted pres je primetio da se otpuštanje novinara CNN-a Dona Lemona koji je uputio mizogine komentare na račun republikanske predsedničke kandidatkinje Niki Hejli, desilo istog dana kada je Foks njuz saopštio da prekida saradnju sa svojom najvećom voditeljsko novinarskom zvezdom Takerom Karlsonom koji je kritikovao politiku Džoa Bajdena, manje od nedelju dana pošto je Foks sklopio nagodbu „tešku“ 787 miliona dolara u sudskom sporu sa kompanijom Dominion voting sistems, u vezi sa izveštavanjem te mreže o izborima 2020-e. Da li to znači da nemamo samo mi probleme u novinarstvu, već da oni postoje i u demokratskom raju? Da li to znači da svako može biti kažnjen ako ne odgovara službenim verzijima? Iako je „šta bi bilo kada bi bilo“, krajnje nezahvalan način razmišljanja, možemo li da pretpostavimo šta bi se desilo kada bi se ovakva situacija ponovila kod nas?

Podsećnja radi, Tviter je uklonio oznaku „finansiran od države“ sa naloga radio-televizije CBC, zajedno sa oznakom „povezan sa državom“ na nalozima drugih medija, među kojima su ruski Sputnjik i Raša tudej i kineska agencija Sinhua. Među medijima sa takvom oznakom bio je i američki Nacionalni javni radio, švedski javni radio, BBC, ali i naši javni servisi i pojedine komercijalne TV stanice. Da li je sve to dovoljan dokaz da platforme društvenih mreža nisu sposobne da odrede šta jeste, a šta nije novinarstvo i da opasnost po slobodu govora ne dolazi samo od države već i od privatnih kompanija? Da li se čini da nije samo ovdašnja posebnost ideološka podeljenost, manjak dijaloga i višak isključivosti?

Smatra se da je u ne tako davnoj prošlosti novinarstvo bilo uvažena profesija. Nekada su novinari jurili informacije, a sad se razvrstavaju, jer ih ima previše. Sada se traže kartice da se očitaju kada se dolazi na posao, jer su takva vremena da je poželjnije da novinari sede po redakcijama - nego da budu na licu mesta događaja. I pored lepih želja na Dan slobode medija, današnji novinari često nisu dovoljnoubedljivi, jer se neudubljujepreviše u probleme. Tiraži dnevnih novina i gledanost televizije je sve manja u odnosu na internet, a pojavljuju se i virtuelni voditeljii roboti novinari. Šta je, uz sve to, potrebno da se izdrži novinarski vek?

Devedesetih smo imali jasnu podelu na opozicione i državne medije, gde su se razvijali novinari koji su u svom radu dosledno prepoznavali neku ideju, odnosno ideologiju. Danas nije nikakvo iznenađenje kada novinar samo zbog veće plate ode iz „proevropskog“ opozicionog medija u onaj koji je pod kontrolom države i obrnuto. Mediji su, ne samo ovde, dežurni krivci za sve i opoziciji i vlastima. Političari zameraju što se bavimo ovim umesto onim, slobodne kolege zameraju manje slobodnim kolegama što nije pitano ovo ili ono. Novinarstvo jeste profesija u kojoj se prilično greši, ali ako bi mogao da se promeni takav rezultat, kakav bi savet bio – kako biti slobodan novinar?

Sagovornici:

Mile Isakov - novinar i publicista
Ljiljana Smajlović - kolumnista magazina "Nedeljnik"
Lazo Bakmaz - novinar
Aleksandar Timofejev - novinar i menadžer sektora integrisanih komunikacija RTV-a

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin