“BOLjE GROB NEGO ROB“

Prošlo je više od osamdest godina od vojnog puča i demonstracija 27. marta protiv pristupanja silama Osovine, odnosno, obaranju kneza Pavla Karađorđevića i vlade Cvetković - Maček. Danas živimo u vremenu u kojem je u priličnoj meri postao prihvaćen stav, kako bi bilo bolje da nismo pružili otpor, kako su partizani odveli zemlju u propast i da je nedovoljno naoružanoj kraljevini Jugoslaviji bilo pametnije da ne ljuti Hitlera. Razume se da u ovako vanrednim okolnostima ne bi trebalo da očekujemo da se sećanje na ovako značajan događaj, naročito obeležava, ali zašto u dvostruko antifašističkoj Srbiji, kultura sećanja nije pouzdan orijentir? Šta je nama danas 27. mart 1941. godina?
U kojoj meri je, kako neki smatraju, iza puča stajala Velika Britanija? Vinston Čerčil je tada izjavio da je „rano jutros jugoslovenska nacija pronašla svoju dušu“. Iz današnjeg ugla posmatrano, jesmo li zanemarili da je ta rečenica deo ratne propagande i moralne podrške? Kako smo došli do „ogrešenja“ o svim nijansama istine o tom događaju?
Da su parolu „Bolje grob nego rob" koja je isticana 27. marta 1941. izgovorili u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu kao što bi bilo, na primer, u vreme vođe ustanka rimskih robova Spartaka, da li bi bilo moguće da ista, bude oslobođena od politike, ideologija i manipulacije? Ili je to samo nadahnuće popularnim piscima alternativnih istorija kao podžanra fantastike?
Kako izbeći naknadna tumačenja tog važnog istorijskog datuma, a da se ne pravdaju određene političke pojave u sadašnjosti i da li je preteran utisak da nam se vraćaju tridesete? Jesmo li u stanju da sledimo razborite istorijske činjenice koje bi nas nečemu naučile?

Sagovornici:

Mile Bjelajac - istoričar i politikolog,
Ljubinka Škodrić - istoričarka,
Darko Gavrilović - istoričar i
Duško Radosavljević – politikolog
Autorka emisije: Eržika Pap Reljin