Pošast fašizma

Radi podsećanja gledalaca, neophodno je reći da je fašizam totalitarna ideologija, ali i praksa nastala u Evropi, odnosno Italiji, Nemačkoj, Španiji i Portugalu posle Prvog svetskog rata, a koja je svoj vrhunac dostigla, a i izgubila, u Drugom svetskom ratu, pobedom antifašističkih snaga. Ne treba zanemariti ni to da je ta ideologija, nažalost i danas živa.

Udžbenike istorije će decenijama kada je na redu lekcija o 27. martu, ilustrovati fotografije s parolama „Bolje grob, nego rob“, „Bolje rat, nego pakt“, „Živeo Sovjetski Savez“. Jedna od parola na ovim demonstracijama „Živeo kralj“, iščeznula je kao da nije ni postojala. Iako se danas ne razmišlja na taj način, ali, da su parolu „Bolje grob nego rob“ koja je isticana 27. marta 1941-e izgovorili u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu kao što bi bilo, na primer, vreme vođe ustanka rimskih robova Spartaka, da li bi bilo moguće da bi ona bila oslobođena od politike, ideologija i manipulacije? Kako izbeći naknadna tumačenja tog važnog istorijskog datuma, a da se ne pravdaju određene političke pojave u sadašnjosti i da li je preteran utisak da nam se vraćaju tridesete? Jesmo li u stanju da sledimo razborite istorijske činjenice koje bi nas nečemu naučile?

Za one manje zainteresovane za istoriju, takozvana Vanzejska konferencija u jednoj vili kraj Berlina 20. januara 1942. je trenutak kada je doneta odluka o Holokaustu na poziv obergrupenfirera SS-a Rajnharda Hajdriha. Ali, čak i sada, protokol sa Vanzejske konferencije izaziva jezu i strah, odnosno posledica Vanzejske konferencije je bila osnivanje nacističkih logora smrti u kojima je ubijeno gotovo šest miliona Jevreja. Ako izneveravamo istoriju, nimalo beznačajnu, treba li reći, da se na taj postavlja matrica zloupotrebe, ali i zaborava? Danas postoji ozbiljan sistemski promašaj u borbi protiv antisemitizma na pet najvećih platformi društvenih medija – Fejsbuk, Tviter, Instagram, Jutjub i TikTok - koji pruža slobodan prostor antisemitima, od poricanja holokausta do teorija zavere o ulozi Jevreja u širenju pandemije koronavirusom. Zašto? Da li je moguće da latinsku rečenicu, ali i naslov romana Đorđa Lebovića koji govori o holokaustu „Semper idem“ – odnosno uvek isto – prevaziđemo?

Novosadska racija je najstrašniji događaj mađarske fašističke okupacije Bačke. Te 1942-e u južnoj Bačkoj su osim Srba, Jevreja i Roma ubijeni su i drugi, uključujući i Mađare koji su se protivili režimu. Racija je tematizovana u delima Danila Kiša, Aleksandra Tišme, Rodoljuba Malenčića, Đorđa Lebovića i Ivana Ivanjija, zatim u filmovima Mike Antića i Tolnai Sabolča. 1964-e je u Mađarskoj objavljen roman "Hladni dani" Čereš Tibora koji je bio veoma popularan u komunističkoj Mađarskoj. Snimljen je i film Kovač Andraša po tom romanu. Šta dugujemo žrtvama? Kako možemo na najbolji način da prenesemo njihove priče? Kako se izboriti sa post sećanjem? U delokrugu javnog sećanja, značajan je spomenik Novosadskoj raciji, rad vajara Jovana Soldatovića podignut tek 1971-e, kao i ceremonije obeležavanja godišnjice Racije „ispraćene” kroz novinske napise pa i svojevremene skandale sa odvojenim komemoracijama. U Novom Sadu naručen je spomenik sa natpisom "Svim nevinim žrtvama 1944/45“. Pojedine antifašističke organizacije kažu da neće dozvoliti da se takvim spomenikom rehabilituju i zločinci kojih, kako tvrde, ima na tom spisku. Da li je neophodno da se setimo i dešavanja posle pobede na koje ne treba da budemo ponosni? Šta nije u redu sa našom spomeničkom kulturom? Ako su heroji snaga jednog društva - zašto oni nisu prepoznati i dovoljno upamćeni? Zašto imamo takav odnos prema herojstvu? Ima li ono smisla danas, kada je saosećanja sve manje?

Na svaki pomen antifašizma nameće se neizbežno pitanje postojanja fašizma. Utisak je da se antifašizam ne vraća u tradiciju onih vrednosti na kojima se vaspitavaju mlade generacije, odnosno da mladi ne znaju kakva je nakaradna ideologija fašizma? Kolika je snaga antifašizma danas? Imamo li razloga da govorimo o tome? Potpisujemo li ideju antifašizma? Ko bi trebalo da gradi antifašistički stav? Politički neistomišljenici se često označavaju kao protivnici, neprijatelji i plaćenici. Između ostalog, omogućeno je i da neko olako bude optužen za fašizam, bez obzira na to da li je u pitanju vlast ili opozicija. Gde je granica između slobode i preteranog reda?

Sagovornici:

Mile Bjelajac,
Ljubinka Škodrić,
Duško Radosavljević,
Gorčin Stojanović,
Robert Čoban,
Svetlana Gradinac,
Dragan Ćalović,
Miroslav Miša Ilić,
Ljubica Gojgić,
Violeta Kecman,
Mirko Štark,
Robert Sabadoš,
Darko Gavrilović

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin