Dramski program - Knjiga na radiju

"Sve se dešava s razlogom. Sve slučajnosti su znakovi pokraj puta, a što je čovek mudriji, više ih prepoznaje i može lakše da putuje kroz život."

Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!

Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

Stefan Tićmi (Mitić, 1992) piše za decu i odrasle. Prvi je preveo poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama, zahvaljujući Udruženju gluvih i nagluvih u Nišu. Njegova knjiga „Kaput od mahovine” uvrštena je među 200 najboljih svetskih knjiga za decu 2021. godine.

Poetski roman ,,Ja sam Akiko” nagrađena je nagradom „Politikinog zabavnika” i plaketom “Dječja knjiga godine” na Međunarodnom festivalu Trg od knjige u Herceg Novom.

Jasminka Petrović (1960) jedna je od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njena zbirka priča „100 lica stolica“ 2021. godine dobila je nagradu „Neven“ za najbolje delo iz oblasti beletristike za decu i mlade.

Priče govore o različitim vrstama stolica, njihovim sudbinama i namenama. Jasminka Petrović u knjizi piše: „Stolica je toliko prisutna u našim životima da je gotovo i ne primećujemo“. Kako bismo ih primetili i kako bismo razvijali maštu posmatrajući jedan sasvim običan predmet, nastao je ovaj intermeco. Takođe, kako kaže spisateljica: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu. Nadamo se da će i oni koji ih budu slušali.

Jasminka Petrović (1960) je jedna od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu širom Evrope. Po njenom romanu snimnjen je film „Leto kada sam naučila da letim“. Inspiraciju pronalazi u razgovorima sa decom. Zbirka od 12 priča „Kaži teti dobar dan“  govori o ranom detinjstvu i družini vesele i na nestašluk uvek spremne dece.

Dušan Đurđev (1953) piše satiru i prozu i poeziju za mlade. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za književnost, a do nedavno je bio direktor Međunarodnog centra književnosti za decu – Zmajeve dečje igre. Zbirka  minijatura „O babama i žabama“ sačinjena je od paradoksa, lirskih groteski, parabola i nesmislica, a namenjena je mladim, visprenim i radoznalim čitaocima spremnim za svojevrstan literarni safari.

Igor Kolarov (1973–2017)  jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Dobitnik je mnogih nagrada na polju stvaralaštva za decu i po njegovom romanu „Agi i Ema“ snimljen je istoimeni film. Njegovo pisanje za decu odlikuje jedinstvenost, duhovitost, razigranost, toplina, saosećajnost, šarm...

„Detinjstvo je poslednja prilika da popravimo svet i prva prilika da ga još bolje upropastimo.“, zapisao je Igor Kolarov.

Dejan Aleksić (1972) je naš književnik posebno afirmisan i nagrađivan u oblasti stvaralaštva za decu. Književna kritika ga smatra naslednikom Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića. Njegove pesme i priče odlikuju igre rečima, suprotstavljanje pojmova, personifikacija predmeta i pojava, humor, vrcavost, maštovitost. U knjizi „Koga se tiče kao žive priče“ odgovara na pitanje šta se dešava sa pričama kada se zatvore korice knjige.

Branko Stevanović (1966) je nagrađivan pisac za decu i odrasle, a pored pisanja i čitanja bavi se priređivačkim i prevodilačkim radom. Sa piscem Igorom Kolarovom priredio je izbor iz savremene srpske poezije za decu „E, baš to!“, a  zbirka je postala lektira za drugi razred osnovne škole. Priče „Stanovnici mašte“ deo je knjige „Eto tako“ gde autor opisuje živote tajanstvenih junaka iz mašte.