Gospodar je opijen svevlašću koju više nema kud da proširuje, pa mu preostaje samo da se bori za njezino trajanje.

Treba nam vladar koji će da srbuje, a ne da rumunuje ili kninuje.

Naš nas vlasnik čašćava prelistavajući matične knjige rođenih, ali nas obasipa novcem i po drugim kriterijumima, za novorođenu bebu toliko, za blizance toliko i toliko, za trojke toliko i toliko i toliko, za olimpijske šampione ima isto tarifa, olimpijska, za svetske prvake svetska…

Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.

Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.

Ogorčeni pojedinac, razočaran što njegovi podvizi ne bivaju praćeni stalnim izlivima obožavanja, divljenja i blagodarnosti, poseže za najstrožom kaznom koja se stanovništvu može izreći: “Lišiću vas sebe, tako mi ovog zubatog decembarskog sunca, pa ćete me praviti od blata i od lignita!”

Mi živimo u zajednici gde se mišljenje i interesi prosečnog građanina nigde ne čuju i nigde ne bivaju uzeti u obzir, pa stoga moramo da se načinom pomalo da kažem i navijačkim obratimo nekadašnjem navijaču, budućem košarkaškom treneru i ocu Nacionalnog stadiona.

Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je ... DaljeRETROVIZOR Druga iskra

Predlažem da predsednik bude odlikovan Zlatnim Palmom, jer se niko dosad nije ovoliko približio rodonačelniku i velikanu nataliteta, koji je kandidate za roditelje vodao po banjama i morima, čašćavao ih ako se zaljube i ako se na tom plaćenom romantičnom, ali svrhovitom putovanju zbliže toliko da spasu jagodinsku opštinu od nestanka.

Orlovi su, iznenadivši me prijatno, predsedniku izrekli nem i blag, ali jasan ukor, ah, kad bi barem bio ukor pred isključenje!