Ivana Aćimović - Škola od srca

Kako psihološka trauma nastaje?

U čemu se razlikuje situaciona (šok) trauma od relacione (odnosne) traume?

Kako trauma utiče na naše odnose i na tumačenje situacija koje doživljavamo?

I za kraj, kao i uvek, najvažnije, šta možemo uraditi ukoliko se prepoznajemo u svemu ovome?

Na temu traume pričala sam sa telesnom psihoterapeutkinjom Slađanom Đorđević.

1 od 5 osoba u opštoj populacija je visokosenzitovna, a kada pričamo o ljudima koji odlaze na psihoterapiju i psihoterapeutima ovaj procenat se penje na preko 50%. 

Što znači da, ako čitaš ovo, velika je šansa da si visokosenzitivna osoba. 🙂  

Mene je u temu visoke senzitivnosti uvela Žana Erdeljan, psihološkinja i autorka programa SENZITIVNOST KAO SNAGA, po kojem je naša epizoda i dobila naziv.  

Pričale smo o tome:

kako možemo znati da li smo visokosenzitivna osoba,

koje su karakteristike visoke senzitivnosti,

kako ona nastaje,

i kako možemo prilagoditi svoj životni stil tako da svoju senzitivnost ili senzitivnost svog deteta pretvorimo u snagu? 

Čeka vas veoma topao, a ujedno i informativan razgovor. Uživajte u slušaju!

Mini podcast jubilej, vreme je za 10. epizodu! 

Sa Miom Popić, psihoterapeutkinjom i direktorkom Sinergija koučing centra pričala sam o profesionalnom aspektu našeg života i ličnosti. 

Pitala sam Miu:

- Šta razlikuje ljude koji uživaju u svom poslu od onih koji ne?

- Šta nas sve motivise u poslu? 

- Kako je odabir posla povezan sa našim najranijim iskustvima? 

- Zbog čega je stres na poslu toliko prisutan i zašto dolazi do sindroma izgaranja?

 - I naravno, šta možemo uraditi da se na poslu osećamo zadovoljnije i srećnije?  

Šta vi mislite o tome DA LI SU OSEĆANJA NA POSLU POŽELJNA?

Oktobar mesec posvećujemo temi depresije, kroz temu KAKO ZNAŠ DA SI U DEPRESIJI A NE U NEČEM DRUGOM?

Kako možemo prepoznati da smo u depresiji?

Kako depresivne faze utiču na sliku o sebi i odnose koje gradimo?

Zbog čega do pojave depresije dolazi?

Kako depresija utiče na sve aspekte našeg funkcionisanja?

I najvažnije, kako iz nje izaći? 

Odgovore na ova pitanja dala mi je Anja Đorđević, psihoterapeutkinja u edukaciji i asistentkinja za psihološka istraživanja na univerzitetu u Nici.

Na šta vas asocira 1. septembar?

Ovaj datum obično simbolizuje nove početke i povratak starim rutinama.

Za mene to znači povratak za mikrofon.

Ovomesečna epizoda se razlikuje od onoga što ste do sada slušali.

Svi gosti iz prve sezone dali su mi odgovor na pitanje 'Koja je to praksa, osoba, mesto ili stvar (knjiga, film, pesma)... najviše uticala na njihov put ličnog razvoja?'.

Nastavak priče o potrebama je u etru!Pričamo o preostale tri primarne emotivne potrebe, o tome kako se spram svojih potreba možemo odnositi, i o načinima na koje možemo tražiti od drugih da nam zadovolje potrebu.Kao što ste mogli čuti u prvom delu, i u drugom nas je tehnika spotakla i kvalitet zvuka nije najbolji, te slušanje zahteva da se malo napregnu uši.Za razliku od zvuka, kvalitet razgovora je i ovog puta odličan! 

Šta ti je potrebno u ovom trenutku?

Je li ti lako da daš odgovor na ovo pitanje?

Sa fiziološkim potrebama smo mnogo bolje povezani nego sa emotivnim, iako ove druge nisu ništa manje važne.

Usudiću se da kažem da sve što radimo u životu: gradimo prijateljstva i veze, radimo, zarađujemo, imamo hobije.., radimo da bismo zadovoljili neku svoju potrebu.

Zbog toga, u junu, u epizodi 'SAMO NAM JE LJUBAV POTREBNA?', sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Tamarom Vidović pričam o tome

koje emotivne potrebe imamo,

na koji način (ne)adekvatno zadovoljene potrebe utiču na formiranje našeg karaktera,

kako se možemo odnositi spram svojih potreba,

i kako na zreo način možemo zadovoljiti potrebe.

Kvalitet odnosa u kojima smo značajno boji kakav nam je kvalitet života.

Da bismo razumeli ZBOG ČEGA SU NAM ODNOSI VAŽNI, potrebno je da razumemo: 

Na koji način nas odnosi sa roditeljima formiraju i predodređuju naše funkcionisanje u odrasloj dobi?

Zbog čega partnerski odnosi nekada budu toliko komplikovani?

Kako nam odnosi sa prijateljima mogu biti jedan od najvažnijih resursa?

I kako sve ove odnose možemo unaprediti i poboljšati ukoliko kvalitetno izgradimo onaj najvažniji odnos koji imamo u životu - odnos sa samima sobom?

Moja sagovornica je psihoterapeutkinja Marija Meter.

Srce ubrzano lupa. Dah postaje plitak i ubrzan. Kao slon da sedi na grudima. Zamagljen pogled. Noge više ne mogu da nose telo.

Strah.

Anksioznost.

Panika.

U čemu je razlika između ova tri doživljaja?

Čime su neki od nas predisponirani da ih prožive tokom života, a neki ne?

I ono najvažnije, šta možemo uraditi da olakšamo svoju bitku sa anksioznošću i napadima panike?

Moja sagovornica je psihoterapeutkinja i autorka knjige 'NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA STRAHOVANJA', Helena Šunjić.

Ljubav na usta ulazi. 

Koliko puta ste čuli uverenja slična ovome?

Ili posegnuli za hranom u trenucima tuge, uznemirenosti ili dosade? 

Pored zadovoljenja fizioloških potreba, hrana nam često služi i u psihološke svrhe. 

O tome kada serviramo OSEĆANJA ZA RUČAK pričala sam u novoj podcast epizodi sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Borjanom Vorkapić.