Zašto je običan pisoar, koji je Marsel Dišan izložio 1917. godine, zauvek promenio način na koji razumemo umetnost?Naš gost je Stevan Vuković, istoričar umetnosti i teoretičar, sa kojim razgovaramo o pojmu "ready-made", pobuni protiv akademskih normi i o tome kako je Dišan svojim gestom pomerio granice umetničkog stvaralaštva. Odgovaramo na pitanje zašto je Dišan najuticajniji umetnik 20. veka i kako je čak i njegovo ćutanje inspirisalo čitave generacije umetnika.Šta čini da jedan predmet postane umetničko delo?Da li je umetnost u ideji, kontekstu ili u samom objektu?I zašto je Dišan i danas relevantan kada govorimo o savremenoj umetnosti?Pridružite nam se u razgovoru o umetnosti koja izaziva, provocira i tera nas da preispitamo sopstvena uverenja.Stevan Vuković je po vokaciji kustos, istoričar i teoretičar umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,  i pohađao doktorske studije na istom odeljenju, kao i postdiplomske studije teorije umetnosti u na Jan van Eyck Aakademie u Mastrihtu i studije umetnosti u javnom prostoru na Bahaus Dessau. Objavljuje tekstove o savremenoj likovnoj umetnosti, teoriji i filozofiji umetnosti u kontinuitetu od 1992. Bio je višegodišnji saradnik mnogih časopisa, kao što su Projekat (Novi Sad), New Moment (Beograd), Monitor (Podgorica), Košava (Vršac), Contemporary (London), Spike (Beč), Springerin (Beč) Umjelec (Prag), Zarez (Zagreb), kao i dnevnog lista Politka (kulturni dodatak). Objavio je tekstove i u časopisu Documenta 12 (2007), Manifesta Journal 4 (2005), On Curating 16 (2013). Član je lokalne sekcije međunarodnog udruženja novinara (IFJ) i predsednik Upravnog odbora međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). Dobitnik je Nagrade Lazar Trifunović, za najbolji tekst o vizuelnoj umetnosti objavljen u Srbiji 1998.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postato deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi istražujemo lik i delo Đorđa Andrejevića Kuna, jednog od najznačajnijih stvaralaca socijalne i političke umetnosti u Jugoslaviji. Kroz njegove grafike i slike otkrivamo kako je umetnost postajala oružje pobune, ali i glas naroda u vremenu represije, kriza i promena.Ne govorimo samo o Kunu – vraćamo se i korenima umetničkog aktivizma u jugoslovenskom prostoru, od početka XX veka: od grupe Život, preko Mirka Kujačića i drugih stvaralaca koji su verovali da umetnost mora da deluje, a ne da samo prikazuje.

Šta znači kada umetnost preuzima društvenu ulogu?

Može li slika ili grafika da bude jednako moćna kao politički govor?

Gde su granice između estetike i aktivizma?Ono što ovu epizodu čini posebnim jeste to što po prvi put u salonu imamo gošću – dr Vidu Knežević, istoričarku umetnosti i laureatkinju nagrade "Lazar Trifunović" za 2024. godinu (zajedno sa Anom Panić). Vida sa nama deli stručni uvid i otvara nove perspektive o ulozi umetnosti u društvenim promenama.

Uranjamo u mikrokosmos flamanskog slikara Pietera Brojgela Starijeg — umetnika koji je spojio seljačku svakodnevicu, humor i duboku simboliku u prizore koji i danas zapanjuju svojom kompleksnošću.Nalik Vuku Karadžiću kod nas, Brojgel je svojim vizuelnim izrazom zapisao običaje, poslovice, verovanja i strepnje flamanskog naroda. Razgovaramo o tome kako su njegovi radovi komentarisali društvo svog vremena, ali i kako su nadživeli vekove kao univerzalne vizije ljudske prirode.Od „Lovaca u snegu“ do „Seljačke svadbe“ i "Zemlje Dembelije" — analiziramo motive, kompozicije i značenja, i postavljamo pitanje: Da li je Brojgel opisao ono suviše ljudsko u nama što opstaje i ne menja se kroz vekove?

Od praistorijskih pećinskih zidova do kraljevskih plašteva i političkih barjaka, crvena je bila više od pigmenta – bila je simbol života i smrti, bogatstva i opasnosti, ljubavi i rata.U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ istražujemo:Kako su drevne civilizacije pravile crvenu boju i zašto je bila skupa kao zlato.Zašto je crvena postala znak moći i kraljevskog autoriteta,Kako je postala boja ljubavi, strasti i umetnosti, i zbog čega su revolucije vekovima birale baš crvenu. Pridružite nam se i otkrijte priču o boji koja je menjala istoriju.

Dobrodošli u još jednu epizodu podkasta Izvolite u salon, u kojoj razgovaramo o životu i delu jednog od najslavnijih savremenih umetnika — Dejvidu Hokniju.Kroz razgovor otvaramo pitanja identiteta, prostora i pogleda u Hoknijevoj umetnosti: od kalifornijskih bazena, preko njegovih istraživanja perspektive i upotrebe tehnologije, do intimnih scena svakodnevice i pejzaža iz Jorkšira. Govorimo o tome kako je Hokni menjao slikarski jezik, kako je njegova homoseksualnost bila prisutna u radu, ali i kako je oblikovao javnu percepciju umetnosti u 20. i 21. veku.U epizodi diskutujemo i:Kako Hoknijev rad komunicira s tradicijom zapadne umetnosti?Zašto je „A Bigger Splash“ postao ikona?Šta njegove digitalne slike govore o pogledu u doba ekrana?🎨 Otkrijte zbog čega je Hokni mnogo više od pop-art umetnika — i kako je tišina njegovih slika postala univerzalni jezik savremenosti.

U ovoj epizodi uranjamo u život i delo Fride Kalo – umetnice koja je od bola napravila estetiku, a od ljubavi – borbu. Govorimo o njenom turbulentnom odnosu s Dijegom Riverom, o političkoj i umetničkoj strasti koja je prožimala njen rad, o telesnoj i emotivnoj patnji koju je pretvarala u slike koje se ne zaboravljaju.Zašto Frida i danas inspiriše toliko ljudi širom sveta? Šta možemo da naučimo iz njenog života koji je bio sve osim konvencionalan?Pratite nas dok razgovaramo o umetnosti koja ne prikriva bol, već ga osvetljava – hrabro, iskreno i bez zadrške.Nove epizode svakog četvrtka u 20h!

Pišite nam utiske u komentarima – razgovor je srce salona!

„David — Pogled otpora“ nije samo priča o umetnosti. Otkrivamo kako umetnost postaje politička sila. Ovo je priča o moći, simbolima i kako skulpture jednog biblijskog junaka otkrivaju složenu istoriju renesansne Firence. Tri Davida — Donatelov, Verokijev i Mikelanđelov — nisu tek prikazi biblijskog junaka. Oni su refleksije vremena u kojem su nastali: grada u kome se sloboda i tiranija neprestano smenjuju, i umetnosti koja ne šapuće, već govori jasno i snažno.U ovoj epizodi govorimo o: Donatelovom Davidu — naručen od Mediči porodice, izložen u privatnoj palati: senzualan, mlad, dvosmislen. Da li simbolizuje pobedu vere — ili trijumf moći pod maskom duhovnosti? Verokijevom Davidu — simbolu prkosa Lorenca Veličanstvenog u vremenu zavera. Mikelanđelovom Davidu — stvoren za Republiku posle proterivanja porodice Mediči kao svedočanstvo otpora i poruka prkosa. Figura koja gleda u pravcu Rima, u pravcu pretnje. Figura Savonarolinog nasleđa i građanske vere.Razmatramo i:Ulogu umetnosti u političkom narativu FirenceSavonarolinu vladavinu i paljenje taštinePovratak Medičija i kako se pogled Davida menja s promenom vlasti David nije samo simbol pobede nad Golijatom — on je ogledalo renesansnih napetosti, ideoloških lomova i umetnosti kao političkog oružja.Pretplatite se za nove epizode svakog četvrtka u 20h.Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu#David #Michelangelo #Donatello #Verrocchio #Firenca #Renesansa #Savonarola #Medici #kultura #Umetnosti #Skulptura #istorija

Dobrodošli u novu epizodu podkasta Izvolite u salonOvoga puta zaranjamo u svet jednog od najintimnijih i najopsesivnijih umetnika 20. veka – Alberta Đakometija.Njegove skulpture, istovremeno krhke i herojske, govore o čoveku izgubljenom u prostoru, o pogledu koji nikada ne stiže do drugog. O umetnosti koja ne traži savršenstvo, već istinu u neuspehu. U epizodi govorimo o:njegovom nadrealističkom početku i raskidu sa pokretom,opsesivnom radu po modelu – posebno bratu Diegu,skulpturama koje ne prikazuju smao telo, već tragaju za prazninomnjegovoj filozofiji rada, izolaciji u ateljeu,vezi sa Sartrom, Bretonom, PIkasom i Beketomi o tome zašto je verovao da umetnik mora da „ne uspe“ da bi bio iskren. Od "Hodajućeg čoveka" do "Žene koja stoji", Đakometi nas uči da prostor između nas nije prazan – već pun pitanja.Ako želite da podržite naš rad i dobijete ekskluzivan sadržaj, pridružite nam se na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za sledeće epizode o umetnicima koji su menjali pogled na svet.

Dobrodošli u novu epizodu podkasta "Izvolite u salon"!Ovoga puta uranjamo u istoriju jedne boje – plave. Od drevnog Egipta do Iva Klajna, od boje neba i božanstava do simbola tuge i moći – plava je bila sve osim obične boje. Kako je ova boja, nekada skuplja od zlata, oblikovala umetnost, religiju, politiku i svakodnevni život kroz vekove? U epizodi govorimo o:

egipatskom lapis lazuli pigmentu i srednjovekovnim freskama; ultramarinu i opsesiji renesansnih slikara; sukobima koje je ova boja izazivala i Francuskoj revoluciji; plavoj u savremenoj umetnosti.

Ovo je priča o tome kako jedna boja menja pogled na svet. Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste saznali više o umetnosti iz ugla onih koji je i sami stvaraju.

U drugoj epizodi podkasta Izvolite u salon, umetnici Dunja Trutin i Luka Tripković vode vas kroz burne i kontradiktorne decenije Pikasovog stvaralaštva – od 1918. godine, preko rata i posleratnih godina, sve do njegove smrti 1973. Ova epizoda prati Pikasa u periodu kada ulazi u brak sa Olgom, ali i kroz brojne afere, nove ljubavi, politička previranja i umetničke transformacije koje su obeležile njegov kasniji opus. Govorimo o njegovom angažmanu u odnosu prema fašizmu, o "Gernici" kao moralnom kriku epohe, ali i o unutrašnjim lomovima umetnika koji je dugo bio simbol 20. veka. Kakav je bio Pikaso u doba slave i moći? Šta nam o njemu govore njegovi kasniji radovi, puni groteske, sirove strasti i tuge? Šta govore žene koje su živele sa njim i da li bi danas uopšte bilo moguće da neko ko je do te mere mizogin očuva svoju karijeru i ugled? Kako je umetnik do kraja života balansirao između slike o genijalnosti i monstruoznosti?Od nadrealizma do političke umetnosti, od Minotaura do vile na Azurnoj obali – pratimo Pikasa kroz dekade promena.Pretplatite se na kanal i pratite nas za naredne epizode o velikim imenima umetnosti – iz ugla onih koji je i sami stvaraju.