Klima101 Podcast

Nekada je najveći problem u ratarstvu bila zima. Da li će pasti sneg, ili će biti „golomrazica“ koja može ugroziti nezaštićene useve?

Ali zime su već godinama blage, a kako kaže dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens, jedan od naših vodećih stručnjaka za pšenicu, danas je veći problem da li će pasti sneg u aprilu – a posle toga, kakvi ekstremi će obeležiti leto.

Dr Mastilović objašnjava kako klimatske promene uveliko utiču na proizvodnju i kvalitet pšenice, a zatim i na hleb koji kupujemo u pekari ili radnji: od ekstremnih padavina koje stvaraju povoljne uslove za pojavu plesni, do blagih zima koje omogućavaju namnožavanje insekata-štetočina.

Mada su neke posledice opasne po javno zdravlje, većina njih prolazi „nevidljivo“ – oštećena zrna, manji prinosi, pa čak i hleb koji, zbog uništenih proteinskih lanaca, jednostavno neće da naraste.

Sa dr Mastilović smo pričali i o održivoj proizvodnji i upravljanju otpadom, ali i o stanju domaće poljoprivrede, o kvalitetu zemljišta i našoj spremnosti da se suočimo sa promenama koje dolaze. 

Ovaj specijal izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu. 

#mladiistrazivacisrbije #ekosistemprogram #poglavlje27 #klimatskiforum

Jedna od najvažnijih lekcija urbanizma glasi: naša svakodnevica, od mesta gde idemo u kupovinu do vremena koje provodimo svaki dan u saobraćaju, rezultat je planskih odluka – ili njihovog nedostatka. 

Kako objašnjava dr Bojana Zeković, docentkinja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ova svakodnevica utiče i npr. na naše emisije gasova staklene bašte, jer nije mala stvar ako ne moramo da ulazimo u automobil za svaki odlazak u prodavnicu, ili svaki put kada vodimo dete u školu.

A ti faktori zavise pre svega od toga – kako je urbanistički isplaniran kraj u kojem živimo.

Sa Bojanom smo razgovarali o savremenim tehnologijama, ali i tradicionalnim rešenjima u izgradnji, o tome kako arhitektura treba da se prilagođava lokalnim klimatskim i društvenim uslovima, o „zelenim“ sertifikatima za zgrade i njihovim ograničenjima, kao i o različitim načinima na koje je u zgradama moguće uticati na temperaturu. 

Ovaj specijal izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu. 

#mladiistrazivacisrbije #ekosistemprogram #poglavlje27 #klimatskiforum

Stočarstvo je na globalnom nivou veliki izvor emisija metana, moćnog gasa staklene bašte.

Kako u razgovoru kaže dr Danijela Kirovski, redovni profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, razlog tome je u načinu na koji krave vare hranu koju jedu – tj. u njihovom buragu, u kojem se proizvodi velika količina metana (dominantan izvor emisija u stočarstvu je zapravo podrigivanje krava).

Međutim, kako kaže dr Kirovski, rešenje ovog problema ne mora da bude smanjenje broja krava, niti napuštanje naših dosadašnjih prehrambenih navika – jer krave su zapravo unikatne u tome što od namirnica koje su ljudima inače gotovo neupotrebljive proizvode visokokvalitetnu i visokoenergetsku hranu, pre svega u obliku mleka.

Rešenje do kojeg je došao tim dr Kirovski jeste da se kravama pomogne u varenju: da se jednostavnim dodacima u ishrani smanji emisija metana, i istovremeno poveća proizvodnja mleka. Kako kaže naša naučnica, u tome su se kao najefikasnije pokazale – braon morske alge, koje su i jeftine i izrazito pristupačne stočarskim proizvođačima...

Sa dr Kirovski razgovarali smo i o dobrobiti krava, kako na proizvodnju mleka utiče ljudska briga, ali i o tome kako se zapravo (etički) mere emisije metana iz kravljih podriga.

Ovaj specijal izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu. 

#mladiistrazivacisrbije #ekosistemprogram #poglavlje27 #klimatskiforum

Do pre samo nekoliko decenija, u Srbiji se događala u proseku jedna suša na svakih deset godina. Ali više nije tako: od 2011. do 2020. godine bilo ih je čak pet – jedna suša svake druge godine. Ovo je samo jedan od primera kako su klimatske promene već uticale na vreme, ali i na život uopšte u Srbiji.

O tome kako se ove promene mere, prate i modeluju, kao i o projekcijama za budućnost, razgovarali smo sa Iridom Lazić, doktorantkinjom na Fizičkom fakultetu u Beogradu koja se bavi klimatskim modelovanjem i posledicama klimatskih promena.

Sa Iridom smo pričali i o tome zašto vremenske prognoze često „maše“, kako na temperaturu vazduha utiču biljke, kako izgleda raditi kao meteorolog u vojsci...

Ovaj specijal izrađen je u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu.

U poslednjoj epizodi prve sezone Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaramo o najčešćim mitovima i zabludama o klimatskim promenama.  

1. Milankovićevi ciklusi su odgovorni za porast temperature na Zemlji u poslednjih 150 godina 0:00 

2. Aktivnost Sunca je porasla u poslednjih 50 godina i to izaziva klimatske promene 09:30 

3. Više CO2 u atmosferi je zapravo super vest zato što je CO2 hrana za biljke 14:30 

4. Ljudi su toliko mali da nikako ne mogu da utiču klimu cele planete 20:34 

5. Vulkani emituju mnogo više CO2 u atmosferu nego ljudi 24:30

6. Cela priča o klimatskim promenama je jedna velika TEORIJA ZAVERE 29:51 

U ovoj epizodi dobićete odgovore na sve ove mitove, tako da sledeći put kada uđete u raspravu sa klimatskim skeptikom ili dosadnim ujakom na slavi ne morate da gubite vreme već možete samo da ih uputite na ovu epizodu i posvetite se slavskim kolačima.  

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u epizodi ne predstavljaju stav donatora. 

Ceo svet trenutno boluje od zavisnsoti od fosilnih goriva. Čitava svetska privreda i praktično sav napredak civilizacije u poslednjih 200 godina napajan je pomoću sagorevanja uglja, nafte i gasa, međutim za to smo platili skupu cenu.

Naši vazduh i voda su zagađeni, a planeta je vać sada toplija za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period.

Na svu sreću sada možemo da proizvodimo energiju na mnogo čistiji način nego ranije, a odgovor se nalazi u iskorišćavanju potencijala koji nam daju Sunce i vetar.

Obnovljivi izvori energije doživeli su neverovatan razvoj u poslednjih 20 godina. Oni su prešli put od skupe alternative kojom su se zanimale samo bogate države do apsolutnog mejnstrima, tako da sada praktično sve države na svetu zasnivaju svoju energetsku budućnost na ovim izvorima.

Kakve sve probleme je izazvala stara „Mega energetika”, kako je došlo do neverovatnog uspona obnovljivih izvora, šta nas sve oečkuje u budućnosti na polju energetike i kakve su perspektive Srbije u svemu tome.

Na ove teme razgovarali smo sa Nikolom Rajakovićem, profesorom Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednikom Saveza energetičara i Majom Turković višom potpredsednicom za Evropu u kompaniji Continental Wind Partners.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u epizodi ne predstavljaju stav donatora.

Nova istraživanja sprovedena među mladim ljudima u zapadnim državama pokazuju da se sve više njih odlučuje za karijeru koja na neki način doprinosi rešavanju problema u životnoj sredini ili borbi protiv klimatskih promena.

Kako je jedna učesnica istraživanja rekla „nema smisla raditi bilo šta drugo”, a ono što je interesantno jeste da se mladi ne odlučuju za ove karijere samo zato što su zabrinuti za sudbinu planete, već i zato što su svesni da će ubuduće od ovih zanimanja moći lepo da se živi, jer će tražnja za održivim rešenjima ubuduće samo rasti.

U petoj epizodi podkasta razgovaramo sa tri mlade žene koje su svoj profesionalni put upravo posvetile rešavanju nekih od najvećih problema današnjice.

Milica Karajović je po završetku Elektrotehničkog fakulteta počela da se bavi solarnom energijom i vodila je projekat za postavljanje u tom trenutku najveće solarne elektrane na krovu u Srbiji.

Tea Danilović studira biologiju, a u slobodno vreme se bavi edukacijom o zaštiti životne sredine. Tea je dugo angažovana oko EkoBloga, a od prošle godine je pokrenula i EkoPod, podkast o zaštiti životne sredine.

Sofija Stefanović je trenutno na doktoratu u Kembridžu gde se bavi istraživanjima primene veštaćke inteligencije u rizicima u životnoj sredini. Tokom svojih studija teorijske fizike se dosta bavila klimatskim aktivizmom i tako je i odlučila da svoje akademsko istraživanje usmeri baš na pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine.

U ovoj epizodi sa našim gošćama razgovaramo o njihovoj motivaciji da se upuste u ove oblasti, njihovom dosadašnjem putu i planovima za budućnost, i nadamo ćemo kroz razgovor sa njima uspeti da motivišemo i ostale da se priključe borbi.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske u Srbiji.

Teme:
0:00 Uvod
1:18 Milica Karajović
13:12 Tea Danilovic
24:17 Sofija Stefanović
36:01 Poslednje poruke

Veliki projekti pošumljavanja postali su veoma popularni poslednjih godina, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, i često se predstavljaju kao glavni alat u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, da li je zaista tako?

U ovoj epizodi razgovaramo o potencijalu pošumljavanja kao glavnog oružja za borbu protiv klimatskih promena, ali i tome šta je sve potrebno da bi se uspešno sproveo jedan projekat pošumljavanja.

Pored toga, pričamo i o stanju šuma u Srbiji i velikom bogatstvu naše zemlje koje se ogleda u preko 70 različitih drvenastih vrsta koje rastu i uspevaju kod nas.

Gosti koji su nam pomogli da rasvetlimo ovu temu su profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, Tijana Ležaić, asistentkinja na Geografskom fakultetu u Beogradu i dr Dejan Stojanović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu.

Kreiranje ovog podkasta podržala je Ambasada Francuske.

Teme:

0:00 Uvod

1:52 Zašto samo pošumljavanje nije odgovor?

6:40 Kakvi su uslovi potrebni šumama?

10:29 Šume kao izvor CO2

12:49 Projekat "Šume i klima"

16:40 Različiti pristupi pošumljavanju

17:44 Biodiverzitet

18:43 Održiva eksploatacija šume

20:56 Stanje šuma u Srbiji

25:00 Uticaj klimatskih promena na šume

28:34 Kako da pomognemo našim šumama

33:04 Kako upravljati šumama?

37:57 Zaključak

Da li znate da je termin ugljenični otisak zapravo izmislila kompanija Bristish Petroleum za potrebe jedne od svojih marketinških kampanja? Cilj je bio prebaciti odgovornost za klimatske promene na pleća pojedinca, dok se istovremeno kompanija predstavlja kao društveno odgovorna.

Klimatske promene su jedan sveobuhvatan problem i u javnosti se često diskutuje o načinima njegovog rešavanja. Kada posmatramo medije, prostor najviše dobijaju saveti kako da pojedinci smanje sopstveni uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, ali pitanje je da li pažnja koja se posvećuje individualnim postupcima odgovara količini promene koju oni mogu da donesu? Ovo posebno važi za države poput Srbije u kojima najveći deo emisija svih nas dolazi od upotrebe energije.

Aktivisti, kompanije, stručnjaci i naučnici se zato često spore oko toga šta je važnije kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, sistemske promene ili individualne akcije, i to je pitanje na koje ćemo pokušati da damo odgovor u okviru ove epizode.

Zajedno sa gošćama Miljom Vuković koja na društvenim mrežama vodi grupu: "Za manje smeća i više sreće - Zero & Low Waste Srbija" i Anđelom Đurašković, osnivačicom preduzeća "Ekokorijen" razgovaramo o tome kako pojedinac može da napravi razliku, prvo u sopstvenom životu, a nakon toga i u zajednici, ulozi društvenog sistema u ovom pitanju, načinu na koji komuniciramo mere koje treba preduzeti, kao i odnosu individualno vs sistemsko.

Pored njih svoje mišljenje o ovoj temi sa nama je ukratko podelio i profesor Vladimir Đurđević.

Teme:

Uvod 0:00
Zašto samo individualne akcije nisu dovoljne 2:17
Kako je nastala inicijativa Za manje smeća i više sreće 4:52
Građenje zajednice 8:55
Uloga pojedinca u sistemskoj promeni 15:35
Važnost načina komunikacije 21:46
Razlike u pristupu 28:01
Individualna akcije vs sistemske promene 31:37 

Planeta se u poslednjih 150 godina zagrejala za oko 1,2 °C. I dok je porast temperature najočigledniji efekat klimatskih promena, zagrevanje naše planete sa sobom nosi i brojne druge posledice.

Topljenje polarnih kapa i glečera, porast nivoa mora, snažnije oluje, češće suše... sve su to stvari koje nas čekaju u budućnosti ukoliko ne zaustavimo emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Koliko bi planeta još mogla da se zagreje, koliko će porasti nivo mora, da li će ljudska civilizacija moći tome da se prilagodi, kao i kakve posledice već sada osećaju poljoprivrednici u našoj zemlji, pitanja su čiji odgovor ćete dobiti u drugoj epizodi Klima101 podkasta.

Gosti: Profesor Vladimir Đurđević i Aleksandar Luković

0:00 Uvod
1:43 Dosadašnje posledice
7:52 Posledice na poljoprivredu u Srbiji
13:30 Efekti klimatskih promena u Srbiji
16:40 Šta ako se planeta zagreje za 4 °C
24:20 Koliko znači smanjenje zagrevanja na 2 °C
25:56 Da li je profesor optimista?
28:56 Zaključak
30:03 Najava sledeće epizode 

Autor: Nemanja Milović
Zvuk: Vladimir Radinović
Uvodna špica: Teodora Tasić