Lokomotiva podkast

Gost u najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je dramaturg dr Boris Trbić koji je živeo u Jugoslaviji, Peruu i Libiji, a trenutno sa porodicom živi u Australiji. Beogradski FDU je upisao sa šesnaest godina kao jedan od najmlađih studenata u istoriji katedre za dramaturgiju. Nakon nagrada za publicistiku i radio dramu i kratkog perioda u Pozorištu na Terazijama, otišao je u Melburn gde živi i radi gotovo tri decenije. Magistrirao je dokumentaristiku (Deakin University) doktorirao na temu palestinskog filma (Monash University). Autori emisije Tiosav Purić i Marko Nikoluć su sa Borisom razgovarali o dominantnom narativu koji se servira kroz medije u aktuelnom izralesko-palestinskom sukobu, kao i kako je borba za jednu odnosno drugu stranu priče tekla kroz film, umetnost i kulturu u toku 20. veka. ,,Ključno pitanje palestinskog filma su Nagba i Naksa - u dva tragična događaja iz prošlosti, ali mora se živeti u sadašnjem vremenu. Traumu iz prošlosti potrebno je situirati u sadašnji momenat i projektovati kakvu takvu održivu budućnost jer je nemoguće da se živi u prošlosti.” Takođe, gost je u emisiji istakao značaj zajedničkih produkcijskih radova domaćih kompanija sa zemljama Dalekog istoka, značaju i veličini filmske industrije u Indiji i Iranu, o razlikama u finansiranju, uslovima i načinima dobijanja sredstava od Zapadnih finansijera i onih iz Kine i drugih zemalja iz Azije, kao i o tome kako napraviti projekte koji povezuju srpsku istoriju i kulturu u inostranstvu kroz konkretne projekte na kojima radi u Australiji. U prvom delu emisije autori su razgovarali o temama koje su obeležile prethodnu nedelju - pojasu haosa sa jedne strane od Vašingtona do Irana izazvanu sukobom na Bliskom istoku i sa druge strane pojasu harmonizacije koji se oslikava kroz projekat Pojas i put - od Pekinga do Crnog mora, kao i povratku otpisanih - zašto se Milo protivi popisu u Crnoj Gori, kako istrajava Milorad Dodik u svojoj borbi protiv suda u Sarajevu, kao i nadraženoj opoziciji u Srbiji koja traži od EU sankcije za predsednika svoje države.

Zbivanja na teritoriji Svete zemlje pomerila su fokus zapadnog javnog mnjenja sa dešavanja na „istočnom frontu“ gde se vode borbe između Zapada i Rusije u Ukrajini. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o sukobu koji je eskalirao između Hamasa i Izraela, ocenjujući ovaj rat kao potpuni kolaps američke diplomatije. Američki zvaničnici su svega nekoliko nedelja pred ovaj sukob govorili o tome kako je Bliski istok stabilniji nego što je ikada bio. Sa druge strane, autori podkasta podsetili su da je Benjamin Netanjahu na poslednjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predviđao novi koridor, paralelan i nezavisan od projekta „Pojas i put“, koji bi preko Saudijske Arabije i Izraela povezivao Indiju sa Evropom. Sve te lepe želje pale su u vodu. Sada, nakon najvećeg uspeha palestinskog otpora u nekoliko decenija, rat preti da eskalira na Bliskom istoku. A mogućnost eskalacije sukoba na Bliskom istoku Zelenski prepoznaje kao opasnost po kijevski režim, čija je kontraofanziva zvanično gotova. Gost u drugom delu podkasta bio je režiser i profesor Fakulteta za medije i komunikacije, Stanko Crnobrnja, sa kojim su autori podkasta razgovarali o veštačkoj inteligenciji, o američkoj istoriji i politici. „Predsednik Putin je najavio da će onome ko pobedi u trci za veštačku inteligenciju pripasti budućnost sveta“, objašnjava Crnobrnja. „Naravno, postoje civilizacijske razlike u pristupima veštačkoj inteligenciji, na duhovno-filozofskom planu. Zapad želi da poništi duhovnu vertikalu istoka, i tu cela stvar kašlje. Jer ne spaljuju oni džaba Tolstoja. Zapad želi da homogenizuje čitav svet, a istok se tome odupire“, zaključuje Crnobrnja. Govoreći o stanju na Bliskom istoku, Crnobrnja kaže da je sve to nasleđe američke politike, a „prvobitni greh“ smešta u vreme britanskih pokušaja da preho perijskog šaha obuzdaju Iran i zadrže njihova naftna polja. Sa druge strane, Crnobrnja smatra da je ova generacija američkih politačara „izuzetno opasna, jer nema formata kao što su bili Ajzenhauer ili De Gol, dok sa druge strane velike međunarodne korporacije kao što je Amazon imaju više moći od samih država“. Lokomotiva se emituje svake subote u 20 časova.

Gost u novoj epizodi podkasta bio je nagrađivani pisac i filozof Filip Grbić, sa kojim su autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali o institucionalnom zamrzavanju Amerike, fenomenu Tramp i kulturnim ratovima.

Pregled meseca septembra!

Gost u novoj epizodi podkasta Lokomotiva bio je filozof i direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković. U najnovijoj epizodi podkasta Lokomotiva, autori podkasta Marko Nikolić i Tiosav Purić osvrnuli su se na najnovija zbivanja na Kosovu i Metohiji, dajući pregled zaoštravanja odnosa između Srba i separatističkih institucija u Prištini tokom ove godine i sistematskog terora koji Aljbin Kurti sprovodi nad srpskim narodom. Pored toga, autori su komentarisali ovacije kojima je dočekan veteran hitlerističkih snaga i esesovac Jaroslav Gunka u kanadskom parlamentu, tumačeći ovaj događaj kao logično ishodište političke istorije Kolektivnog zapada koja se, ratujući protiv Rusije na istoku Evrope od 24. februara 2022, opredelila za gubitnike u Drugom svetskom ratu. U tom ključu opredeljenja za poraz, istakli su autori, treba tumačiti i pisanje Najla Fergusona za Blumberg, koji smatra da Ukrajina treba da se zadovolji statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i obećanjem članstva u NATO, kao i time što je uspela da se rebrendira i pred Zapadom se umesto kao „korupcionaška jazbina“ predstavi kao „zemlja heroja“ i da privede rat kraju, uz priznavanje stanja na terenu. Imajući u vidu propuste-koji-objašnjavaju-sistem kao što je doček esesovaca u parlamentima zapadnih demokratija, ne čudi da su jedine uzdanice atlantističkog establišmenta intelektualci kao što je Najl Ferguson i bivši funkcioneri kao što je Kisindžer, koji u svojoj stotoj godini vrši funkciju diplomatskog posrednika, umesto političara kao što su Makron, Trudo ili Berbokova, smatraju autori Lokomotive. U drugom delu epizode, gost Lokomotive bio je direktor Instituta za evropske studije i filozof Miša Đurković, sa kojim su autori razgovarali o kulturnim ratovima, stanju desnice u Evropi, rehabilitaciji nacizma u Ukrajini i posledicama predstojećih izbora u Americi. Komentarišući potrebu za konkurentom ideologijom u nezapadnim zemljama, Đurković ističe da su „ideologije važne i neizbežne, jer svako pokušava da osmisli sebi život. Elite se boje ideologija, jer one daju ljudima povod da se bore za neku ideju, i spremni su za nju da se žrtvuju. One vode u revolucije“. Komentarišući rehabilitaciju nacizma u Ukrajini i na Zapadu, Đurković kaže: „Imamo paradoksalnu situaciju da u Ukrajini postoji ono što oni zovu židobanderovstvo. To možemo tumačiti i na nivou pop-kulturnog fenomena, ali je situacija u Ukrajini eskalirala. Sad imamo situaciju da Jevrejin, koji je predsednik države, promoviše naciste. Ja sam ubeđen da Zelenski ima svest o tim nacistima, ali čini se kao da ima neku naredbu od sa strane, kojoj mora da se povinuje“.

Prethodnih dana, svet su potresale stravične scene iz Libije, gde su desetine hiljada ljudi na libijskom primorju na istoku zemlje stradale ili nestale usled razorninh posledica oluje „Danijel“. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, osvrnuli su se, pozivajući se između ostalog na autorski tekst laureata Pulicerove nagrade novinara Krisa Hedžisa, na ulogu koju je NATO imao u razaranju libijske energetske i saobraćajne infrastrukture koja je uslovila slabu otpornost libijske države na prirodne nepogode. Takođe, autori podkasta su podsetili na dugi istorijat američkog neprijateljstva prema Libiji, koje je otpočeto protivzakonitim bombardovanjem Tripolija 1986. za vreme mandata američkog predsednika Regana. U međuvremenu, u Evropi Ukrajina troši svoj kredibilitet glavne uzdanice Zapada, što je pokazalo i zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Trzavice na relacijama između poljskog predsednika Andžeja Dude i Zelenskog samo su simptom nove realnosti. Autori podkasta, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali su o problemu ukrajinskih izbeglica u evropskim zemljama. Od „finih belih“ migranata s početka SVO, koji su dočekivani u evropskim zemljama sa dobrodošlicom, ukrajinske izbeglice pretvorile su se u opterećenje za odnose Ukrajine sa evropskim partnerima. Naime, Zelenski sada želi da sve vojno sposobne ukrajinske izbeglice iz evropskih prestonica vrati u rovove, u čemu ga sprečavaju evropske konvencije koje onemogućavaju ekstradiciju u slučaju prekršaja odredbi iz oblasti vojnog prava. Drugim rečima, izbegavanje mobilizacije, dezerterstvo i odbijanje izvršavanja naređenja nadređenih oficira nisu prekršaji po osnovu kojih ukrajinske izbeglice mogu biti izručene kijevskom režimu. Bar tako kažu Češka, Nemačka, Austrija, Mađarska i Poljska, mada postoje dokazi da su u nekim drugim evropskim zemljama vojni pozivi našli vojno sposobne Ukrajince, prešavši do njih dug put od Kijeva. I dok Evropljani odbijaju da isporučuju Ukrajince i uvoze ukrajinsko žito, Analena Berbok otvara novi front – ovoga puta sa Kinom, nazivajući kineskog predsednika Sija „diktatorom“. Jedini pozivi na emancipaciju i resuverenizaciju Evrope u ovom sazivu Generalne skupštine UN čuli su se od iranskog predsednika, koji je držeći Kuran u rukama za govornicom u Njujorku pozvao Evropu na otrežnjenje od antiruske histerije i vraćanje sebi. Gost u drugom delu podkasta bio je v.d. direktora Službenog glasnika Republike Srpske, politikolog Miloš Lukić, koji se zajedno sa predsednikom Miloradom Dodikom našao na meti optužnica bosanskohercegovačkog tužilaštva, nakon odluka Republike Srpske da se u Službenom glasniku neće više objavljivati „dekreti“ tzv. visokog predstavninka Kristijana Šmita i odluke Ustavnog suda BiH. Glavna meta poslednjih nasrtaja na suverenitet Republike Srpske je srpska imovina. „Republika Srpska ima 900.000 hektara obradive zemlje. Taj narod se zaista bavi poljoprivredom i ta zemlja je natopljena krvlju. Zapad hoće da oduzme sad tu zemlju i prepiše je Bosni i Hercegovini. Zato im treba visoki predsednik“, izjavio je Lukić. „Šmitov cilj je da donese zakon o imovini, pa da predstavnici Republike Srpske moraju da iu u Sarajevo da traže zemlju na kojoj je zgrada Vlade Republike Srpske“. Lokomotiva podkast emituje se subotom u 19 časova.