MONDO Podcast

Kada se priča o Evroligi i Evrokupu, obavezni gost Šeste Lične je nekadašnji košarkaš, a danas destiler-amater i ambasador elitnog evropskog takmičenja Duško Savanović.

Oni koji su gledali prethodne epizode sa Duškom, sada već mogu da naslute o čemu se radi – malo priče o košarci, malo anegdota, malo struke a mnogo smeha, i naravno, standardan pregled zbivanja u najjačoj evropskoj košarci.

Kao prvo, pozabavili smo se stanjem u Evroligi. Pred sam kraj regularnog dela (ostala su još četiri kola), čini se da je Barselona u pol poziciji da završi ligaški segment kao prva. Samo čudo će je sprečiti u ostvarivanju namere, a zatim sledi plej-of i verovatno F4.

Katalonski gigant je ove sezone rešio da ništa ne prepusti slučaju, pa je tako već dovoljno jak tim na megdan ostalima izašao još jači. Ali kao što znate, svašta može da se desi u dve utakmice, i ostaje da se vidi hoće li četa Šarunasa Jasikevičiusa omanuti na poslednjih par stepenika.

U grupi koja prati, izdvajaju se pre svih CSKA (koje ima “svoje parking mesto” na F4 kako kaže Savan) i Efes. Tim Ergina Atamana je prošle sezone delovao kao najozbiljiniji kandidat pre prekida sezone, i sada će hteti da pokažu da to nije bio puki slučaj. A šta više reći o CSKA koji završne smotre zaista jako retko propušta?

Svoje mesto jure i Armani, Bajern i Fener, i bilo je priče o Feneru, pogotovo zbog “naših” koji igraju tamo. Savan bi izrazito voleo da vidi Valensiju u završnici takmičenja, ali pitanje je kakve šanse oni imaju čak i ako uđu u plej-of sa sedmog ili osmog mesta. Tu je naravno i Real iz Madrida, pa i Zenit i Baskonija koji se nadaju ulasku u poslednjih osam.

Nakon kratke analize neuspelog nastupa Crvene Zvezde, kao i par reči o posrnulim gigantima poput Panatinaikosa ili Makabija, Savan i Miloš su se malo posvetili i Evrokupu. Budućnost je lepo otvorila četvrtfinale pobedom u Monaku, i ima šansu da taj brejk potvrdi pobedom u Morači. Ali, dalje čekaju nova iskušenja – verovatno Gran Kanarija, a zatim i neko iz “jače” polovine kostura odakle vrebaju Virtus i Uniks…

Pored košarke, Savan i Miloš diskutuju i o uticaju korone na Evroligu, i nude neka svoja razmišljanja o vakcinaciji i kako bi ona mogla da utiče na profesionalni sport. Sve u svemu, sat vremena kvalitetnog programa je pred vama…

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Izdržali smo par nedelja bez YUBA priča, ali kako u poslednje vreme imamo tekstove na Mondu koji se bave ovom temom, našli smo jednog adekvatnog sagovornika koji je dobar i za istorijske, i za recentne teme. U pitanju je Goran Bošković, novi asistent Dejana Radonjića na klupi Crvene Zvezde!

Stariji ljubitelji pamte da je Bošković bio jedan od premijernih skorera u YUBA Ligi sredinom devedesetih. Podgorički bek-krilo, koji je svoj talenat brusio prvo na ulici, a zatim kao član KK Titograda, je svoj prvi veliki korak napravio odlaskom u Radnički sa Krsta 1991. Tamo je, pod nadzorom velikih trenerskih imena poput Dragoljuba Pljakića i Slobodana “Pive” Ivkovića, sazreo u igrača koji je bio i na ivici reprezentativne selekcije pred odlazak Jugoslavije u Atinu.

Bošković je punu igračku afirmaciju doživeo 1996. odlaskom u FMP, sa kojim osvaja trofej kupa Jugoslavije u Nišu u svojoj prvoj sezoni i biva proglašen najkorisnijim igračem završnog turnira. Kao igrač Železnika, on će igrati i dva nacionalna finala protiv Partizana i Crvene Zvezde.

U naredne dve godine Bošković ostavlja traga kao igrač Budućnosti, sa kojom osvaja titulu prvaka Jugoslavije u skraćenoj sezoni 1998-99, a zatim i Crvene Zvezde sa kojom je igrao Evroligu. U dresu Zvezde se istakao sa nekoliko jako bitnih šuteva u inače teškoj i turbulentnoj sezoni, a navijači pogotovo pamte šut za izjednačenje protiv Hemofarma koji je postigao preko celog terena.

Nakon stranih avantura u Izraelu i Francuskoj, Goran je proveo prve trenerske dane u ŽKK Budućnost, sa kojim je osvojio pet nacionalnih i dve regionalne titule. Od ove sezone, on je u stafu Dejana Radonjića, njegovog starog saigrača iz FMP-a i Budućnosti, i zajedno će pokušati da vrate Zvezdu na šampionski kolosek.

Iz Goranove priče čućete kako se nekad igralo i pre svega treniralo, i kako se to poredi sa košarkom danas u Srbiji i regionu. I naravno, biće dobre priče o “vremenima davno prošlim”.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Nakon godinu dana pauze, ponovo ludujemo u martu – završni turnir koledž košarke, popularno “Martovsko ludilo”, je pred nama, a to je kao i uvek dobar povod da u goste pozovemo Ivana Ognjanovića. Kao što znate, prošle godine se turnir zbog pandemije korona virusa nije odigrao. U ovih dvanaest meseci svašta se promenilo, pa je tako pred nama jedan malo i atipičan turnir – kako drugačije nazvati koledž basket hepening bez, recimo, Djuka (u međuvremenu smo saznali da svakako ne bi učestvovali zbog virusa u ekipi), Severne Karoline, Kentakija, Arizone i Konektikata u glavnim ulogama?

Veliki favoriti u ovom prvom post-kovid izdanju turnira su Gonzaga, Bejlor, Mičigen i Ilinoj. O svakom o njih biće dovoljno reči, kao i drugim favoritima po trenutnom statusu – Ajovi, Ohajo Stejtu, Alabami i Hjustonu.

Pričali smo malo i o nailazećoj draft klasi, na čelu koje se nalazi bek Oklahoma Stejta Kejd Kaningem. Internacionalni kandidati za visok plasman na draftu 2021. su pre svih Usman Garuba i Roko Prkačin, ali ostavili smo i mišljenje o šansama Filipa Petruševa, koji je trenutno rangiran kao pik druge runde.

U svakom slučaju, ovo vam je ubedljivo najbolja priprema za turnir koji počinje već sledeći četvrtak i traje tri nedelje. Veliko finale je na programu trećeg i petog aprila na “Lukas Oil” stadionu u Indijanapolisu, tako da imate dovoljno vremena da se spremite i izaberete svoje favorite!

Ne propurtite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Svi su pretpostavljali da će sezona za KK Partizan biti jako teška. Prekid izvesno vrlo uspešne sezone zbog pandemije korona virusa, zatim i letnji razlaz sa Andreom Trinkijerijem nisu obećavali lagodnu plovidbu za crno-bele ove sezone. Ali, teško ko je očekivao da će Partizan baš ovako izgledati.

Početkom marta, Partizanu je ostala još samo jedna slamka spasa i to je Evrokup, a i tu su sebi drastično zakomplikovali život porazom u Trentu. Nada još postoji za dalji plasman, ali ona nije velika – moraju se poklopiti neke kockice, a i ako se poklope, ne deluje kao da je ekipa kadra da se prestroji pred izazov koji predstavlja Uniks…

Gost Šeste Lične ove nedelje je Bojan Brezovac, novinar portala Maxbetsport.rs koji dugi niz godina prati Partizan i dobro je upućen u dešavanja u klubu. Zajedno sa Milošem, njih dvojica analiziraju nekoliko ključnih stavki u kojima je Partizan omanuo ove sezone…

Biće prvo priče o ranom mandatu Vlade Šćepanovića, koji se neslavno završio. Analiziraće se i kadrovske promene u Partizanu, koje uglavnom nisu urodile plodom – odlasci Nemanje Gordića i Kodija Milera-Mekintajera nisu adekvatno nadomešćeni, i to je samo jedan aspekt svega.

Bojan i Miloš takođe razgovaraju o šuterskoj formi Partizana, koja je jako slaba ove sezone. Interesantan je i dijalog zašto igrači koji su bili osovine tima prethodne sezone, kao što su Markus Pejdž, Vil Mozli i Ognjen Jaramaz.

Poseban deo priče, međutim, je ono šta sledi. Jer, sezona Partizana preti da se ubrzo završi, a onda će uslediti deo u kojem će sportski sektor – trenutno okrnjen, jer mesto sportskog direktora je upražnjeno – morati da proceni kako i s kime dalje…i to, u ovom trenutku, ne deluje kao lak zadatak. Nimalo lak, štaviše.

Ne propurtite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Uvek je čast i privilegija ugostiti u podkastu jednog svetskog prvaka, a pogotovo kada je to odličje osvojio u dresu reprezentacije koju smo toliko voleli. Ove nedelje, gost je Dragan Lukovski, plejmejker Partizana, Crvene Zvezde i Orteza, koji je 1998. osvojio zlato na svetskom prvenstvu u Atini.

Dragan, inače sin čuvenog trenera Janka Lukovskog, je svoje prve košarkaške korake načinio u Subotici, a zatim i kod svog oca u Vojvodini, u sezoni koju on smatra da je jako uticala na njegovu karijeru. „U toj sezoni sam stasao profesionalno i košarkaški na svim nivoima. Za nas – Zlatka Bolića, Vesu Petrovića, Jovu Stanojevića – je ta sezona bila jako značajna“, podvukao je Lukovski.

Usledile su četiri odlične godine u Partizanu, gde je izrastao u A reprezentativca, kao i igrao Fajnal For Evrolige 1998. u Barseloni. Za te četiri sezone osvojio je nekoliko trofeja nacionalnog prvaka, kao i trofeja kupa SR Jugoslavije.

Pomalo i neočekivano, Lukovski je 1999. prešao u redove večitog rivala Crvene Zvezde, i odigrao jednu turbulentnu, ali opet solidnu sezonu. Usledila je kratka epizoda u turskom Fenerbahčeu, da bi se godinu dana kasnije našao na mestu gde će ostvariti najveće inostrane uspehe – Ortezu.

Dragan je na Pirinejima, u jednom od najvažnijih francuskih klubova svih vremena, prvo dobio šestonedeljni ugovor – ubrzo ih je sve uverio u svoje kvalitete, ostao tri godine, i osvojio i timska i nacionalna odličja. Naime, 2003. je zajedno sa Rikom Hilom proglašen za „stranog“ MVP-ja liga (u to vreme je francuska liga imala „domaće“ i „strane“ MVP-jeve).

Nakon što je igračku karijeru okončao posle kraćih epizoda u Grčkoj, Ukrajini i Limožu, Dragan se posvetio trenerskom pozivu. Zajedno sa svojim ocem Jankom on radi u klubu i školi košarke „Sport Key“ u Novom Sadu. Pričali smo o njegovom viđenju košarke danas i rada sa mladima, a dotakli smo se i karijere njegovog oca, koji je devedesetih bio jedan od najcenjenijih stručnjaka YUBA Lige – vodio je ekipe poput Vojvodine, Profikolora i Borovice sa zapaženim uspesima.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Danas se u podkastu bavimo jednom malo različitijom formom košarke. U pitanju je košarka u kolicima, svetski priznat paraolimpijski sport koji je u poslednje vreme doživeo ekspanziju u našoj zemlji. Košarka u kolicima, koja je paraolimpijski sport još od 1960. i održava redovna svetska i evropska prvenstva, kod nas postoji nekih dvadeset i pet godina, ali je savez počeo sa radom 2004. Stvari se blago ubrzavaju dolaskom bivšeg košarkaša BFC-a, Crvene Zvezde i Budućnosti Vlade Kuzmanovića na čelo saveza 2017., i u poslednje vreme naša reprezentacija beleži i zapažene međunarodne uspehe, od kojih je najveći plasman u B diviziju Evrobasketa za košarkaše u kolicima.

Sa Vladimirom smo pričali o svim izazovima koji rad u ovakvom savezu predstavlja. “Mi igramo sa kolicima koja su stara 14 godina, a kada se sastanemo sa recimo Česima, oni igraju sa kolicima koja koštaju po sedam-osam hiljada evra”, iskren je popularni Kuzma.

Kolica su samo jedna stavka u organizovanju košarkaškog kluba za igru u kolicima – logistika je naravno jedna, a šta reći o ostalim finansijama, jer i “obični” klubovi kubure sa novcima u ovo vreme korone…a kamoli ovi u kolicima. Saznaćete mnoge stvari koje sigurno niste znali. Srbija ima ligu i odnedavno i kup, koji se igraju po turnirskom sistemu, a domaćini su mnogi gradovi – doslovce, ko god izrazi želju da bude domaćin. Srbija ima i reprezentaciju koja je 2019. u Sofiji, na Evrobasketu C Divizije, izborila srebrnom medaljom pravo da se ubuduće takmiči u B rangu.

Ali pre svega, Srbija ima hrabre i odlučne ljude koji prevazilaze svoje probleme kroz druženje i sport, i zaslužuju vašu pažnju. Kao što jedan od njih i sam kaže – “mi jedino ne otpešačimo od tačke A do tačke B, mi se odvezemo, a sve ostalo je isto”.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Februar je, a februar između ostalog znači i pauza za nacionalne kupove. Staje Evroliga, staje Evrokup, staje i Jadranska Liga, kao sve ostalo u košarkašoj Evropi, i ubrzo ćemo saznati ko će biti novi osvajač Kupa Radivoja Koraća, nacionalnog kup takmičenja republike Srbije!

Po prvi put posle šest godina, za trofej će se najbolji srpski klubovi takmičiti u gradu koji se ne zove “Niš”. Sportski centar Čair je bio odličan domaćin, ali sad je došao red da se posle sedamnaest godina završni turnir kupa preseli u Novi Sad. Biće ovo ujedno i drugi put u istoriji da se “Žućko” dodeljuje u glavnom gradu Vojvodine, koji je takođe bio domaćin i u nekoliko navrata dok kup nije nosio ime proslavljenog reprezentativca Jugoslavije i legende OKK Beograda.

Kao i uvek, za najviše odličje nadmetaće se osam klubova – ovaj put pet ABA ligaša, i tri “pojačanja” iz nacionalnih rangova. Trofej brani beogradski Partizan, a ostali kandidati su Crvena Zvezda, Mega, FMP i čačanski Borac iz ABA jata, tojest Radnički Kragujevac, zemunska Mladost i Vojvodina.

Partizan, koji je osvojio poslednja tri kupa – dva sa Andreom Trinkijerijem na klupi, a jedan sa Nenadom Čankom – stiže u Novi Sad u promenljivoj formi. Dok se u Evrokupu crno-beli nadaju daljem prolasku, u ABA ligi su se njihove šanse za plasman u plej-of drastično umanjile serijom od četiri uzastopna poraza. Četvrti kup u nizu bi sigurno popravio raspoloženje u Humskoj, a trener Sašo Filipovski će u “Spensu” moći da računa na sve svoje igrače.

Taj “luksuz” nema prvi izazivač Crvena Zvezda, koja stiže u Novi Sad oslabljena za prisustvo Korija Voldena, Kina Koloma, Lengstona Hola i Lendrija Noka, kao i nekoliko članova stručnog štaba te i suspendovanog Džonija O’Brajanta. Zvezda će tako na poziciji organizatora igre računati mahom na mladog Uskokovića, a neka rezerva bio bi Dejan Davidovac. Svejedno, crveno-beli lepo pamte Novi Sad, jer su tamo 2004. trijumfovali kao autsajderi posle tri dramatične utakmice.

Svoju šansu iz prikrajka vrebaju Mega, FMP i Borac – ekipe iz KLS ranga su nominalni autsajderi, ali biće naravno zanimljivo videti može li legendarni Raško Katić da pomrsi račune jednoj od svojih bivših ekipa.

O svemu ovome Miloš će pričati sa tandemom sa Arene Milanom Cakovićem i Dejanom Karovićem – dok Cakija već znate iz podkasta o drugoj ABA ligi i košarkaškoj ligi Srbije, njegov mladi kolega debituje u podkastu. U svakom slučaju, temeljniju analizu od ove sigurno nećete čuti ove nedelje…verovatno.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Danas smo ponovo u susedstvu. Nakon priče sa Vukom Radivojevićem, selimo se južno do Podgorice, gde ćemo sesti na virtuelnu kafu sa Nikolom Ivanovićem!

Ivanović je već neko vreme poznat kao jedan od najubojitijih strelaca na rosteru Budućnosti. Kako kolega Edin Avdić kaže, ne seća se kada je Nikola loše odigrao neku veliku utakmicu. To je apsolutno tačno, jer Ivanović zasija baš onda kada je najpotrebnije – a to najbolje znaju Zvezda i Partizan. Njegova igra jedan na jedan podseća na najbolje dane podgoričkog basketa, pa se s pravom može reći da je “Džoni” legitimni naslednik igrača kakvi su Gašo Pajović i Dejan Radonjić.

Nikola nas u današnjem razgovori polako provodi kroz svoju profesionalnu karijeru, koja traje već dobrih deset godina – iako on ima svega dvadeset i šest. Njegov sam početak desio se, atipično za jednog Podgoričanina, u Baru. Sa nepunih sedamnaest godina igrao je Balkansku Ligu, i uspeo da dođe do njenog Fajnal For turnira i to kao bitan rotacijski igrač.

Nakon toga, Nikola se vraća u Budućnost gde ubrzo, nakon povrede Aleksandra Ćapina, postaje bitna karika u ekipi. Usledile su odlične četiri godine u Podgorici, a ujedno je i njegova reprezentativna karijera krenula uzlazno – srpskoj publici se predstavio čuvenim šutem za pobedu sa pola terena, kada je Crna Gora u beogradskoj Areni šokirala Srbiju na utakmici kvalifikacija za Evrobasket 2013. u Sloveniji.

Sledeća stanica u njegovoj karijeri bio je Beograd, preciznije, Mega. U jedinoj sezoni u dresu “fabrike talenata”, Ivanović je osvojio kup Srbije i uzeo nagradu za najkorisnijeg igrača tog turnira. Nakon toga, usledio je i odlazak u Atinu, u AEK, gde se – uz jednu međustanicu u Orlandini – zadržao svega godinu dana.

Na leto 2017, Nikola se vraća u Podgoricu i nastavlja tamo gde je stao. Uz podršku stručnog štaba, zajedno sa Nemanjom Gordićem on formira osovinu šampionske ekipe Budućnosti, koja će u neizvesne četiri utakmice poraziti favorizovanu Crvenu Zvezdu. Ivanovićeva podgorička rapsodija i dalje traje, i on i ove sezone pruža odlične partije za “plave”.

Nikola nam je, pored svega ovoga, pokušao i da dočara kako izgleda taj “mamba mentality” koji imaju veliki strelci i veliki jedan na jedan igrači. i šta se to desi u njemu da se iz “Johnny Handsome” pretvori u “Heeeere’s Johnny!”. Saznaćete i kako je basket na podgoričkim terenima uticao na formiranje njegove prepoznatljive igre, i kako je bilo sarađivati sa raznim vrhunskim trenerima u regionu, poput Dejana Radonjića, Dejana Milojevića, Luke Pavićevića i Aleksandra Džikića.

Takođe, bilo je malo reči i o reprezentaciji Crne Gore, ali kao i uvek, bilo je smeha i dobre atmosfere.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Otkako traje pandemija, znate da često snimamo podkaste preko interneta. Pa opet, uglavnom to bude u nekoj kućnoj atmosferi, ali ovaj put donosimo nešto sasvim drugačije.

Dogovorili smo se da porazgovaramo sa Vukom Radivojevićem, bivšim košarkašem Crvene Zvezde i Igokee, u kojoj danas radi kao sportski direktor. No, kako tim iz Laktaša ima veoma gust raspored, do realizacije smo stigli na kreativan način – dok je trajao šuterski trening ekipe pred utakmicu FIBA Lige Šampiona protiv Turk Telekoma!

I tako, dok su Džeki Karmajkl, Marko Jošilo i drugari štelovali svoje nišanske sprave, Vuk je pričao kako je od juniora Partizana stigao do kapitena Zvezde, kako je osvojio nekoliko kupova sa crveno-belima, i kako su “bockali” Mokini Moskitosi na Evrobasketu 2007. Naravno, bilo je reči i o tome kako izgleda biti sportski direktor Igokee, i kakve odgovornosti to povlači.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Ove nedelje, u Šestu Ličnu imamo uključenje iz dalekog Japana. Na vezi smo sa Nenadom Miljenovićem, košarkašem San-En NeoFiniksa koji se takmiči u japanskoj B. Ligi. Nenad nas provodi kroz svoju karijeru, od početaka u Partizanu preko sazrevanja u Megi, pa sve do odlaska u Japan pre kojeg je nastupao i u Španiji i u Grčkoj.

Saznaćete kakve su košarkaške prilike u Japanu, i uostalom, kakav je život tamo – nešto što baš ne čujete i svaki dan u ovom podkastu. Nenad takođe priča i o uniji ABA igrača, projektu koji je podigao dosta prašine letos.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!