Otvoreni razgovori

Žene su u IT-u sve prisutnije. Međutim, nije dovoljno biti samo prisutan, već i ostvariti uticaj.
Ko dobija unapređenje, ko vodi timove, ko pokreće kompanije i ko odlučuje kako će izgledati tehnologija koju svi koristimo?

Kada je UNDP od generatora slika tražio prikaze inženjera, naučnika i IKT stručnjaka, koristeći rodno neutralne izraze, na većini slika pojavili su se muškarci. Da li smo u novu tehnologiju preneli stare predstave o tome kome je mesto u nauci i tehnologiji?

O tome razgovaramo sa Zojom Kukić, preduzetnicom i konsultantkinjom. Zoja je deo startap ekosistema već više od decenije. Bila je deo osnivačkih timova Startita i Inicijative „Digitalna Srbija“. Od 2020. godine je najaktivnija u biznis sektoru, kroz podršku kompanijama u procesima digitalne transformacije, i do sada je to radila na 5 kontinenata.
Radila je sa više od 30 startapa u ranoj fazi razvoja, a deo je i Google for Startups mentorske mreže. Aktivno pruža podršku ženama u IT industriji i preduzetništvu i traži načine da tehnologiju više približi devojčicama.

U epizodi „Žene u IT-u: od prisustva do uticaja“ otvaramo sledeća pitanja:
👉 Gde su žene u IT-u u Srbiji danas i u kojoj fazi karijere nailaze na najveće prepreke?
👉 Kada je „nisam još spremna“ realna procena, a kada posledica poruka iz okruženja?
👉 Šta se menja sa majčinstvom i kako izgleda povratak na posao koji ne zaustavlja razvoj?
👉 Da li AI uči i naše predrasude i šta možemo tim povodom da uradimo?
👉 Zašto ženama, pored mentora, trebaju i sponzori?
👉 Kako je nastala ZORA i šta mreža donosi juniorkama, iskusnim inženjerkama i osnivačicama?

Ako radiš u tehnologiji, razmišljaš o ulasku u IT ili se pitaš da li ti je tu mesto, ova epizoda je za tebe.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Znamo da je humor jedan od stubova mentalnog zdravlja. Ali kako deluje u okolnostima u kojima nam vlast i država u kojoj živimo narušavaju granice i slobodu?

🎤 O tome su na panelu „Humor kao oružje slobode“ na našoj Letnjoj školi primenjene psihologije, govorili predstavnici Njuz.neta, medija koji politički i društveni apsurd pretvara u satiru i podseća nas da je smeh mnogo više od zabave.

Sjajna Ina Poljak propitala ih je različite stvari, izmedju ostalog:

✨ kako humorom razotkrivamo apsurd političke stvarnosti, čuvamo kritičko mišljenje i odbijamo da ono što nas okružuje prihvatimo kao normalno?
✨ može li satira biti više od ventila za frustraciju – način da se oslobodimo straha i sačuvamo prostor slobode?

☝ U nedelji pred najvažnije izbore koje smo u ovom veku imali, ova pitanja dobijaju dodatnu težinu.

Humor nam ne govori za koga da glasamo, ali nam pomaže da jasnije vidimo stvarnost o kojoj odlučujemo.

Kada se nasmejemo apsurdu, ne okrećemo mu leđa – već ga razotkrivamo. A kada odbijemo da prihvatimo očigledno kao normalno, čuvamo prostor za pitanje, sumnju i slobodan izbor.

👉 Zato 25. oktobra ne biramo samo između ponuđenih opcija – biramo i da li ćemo pristati na tuđu verziju stvarnosti ili ćemo verovati svojim očima i misliti svojom glavom.

💪 Glasajte u nedelju hrabro i po savesti.

🩷 Ako se u medjuvremenu uznemirite ili uplašite, to je okej, setite se samo da bismo od ponedeljka mogli da živimo u oslobodjenoj zemlji.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Da li u odnosima koje gradimo imamo slobodu da budemo ono što jesmo i prostor da postanemo nešto novo?

Često bliskost povezujemo sa zajedništvom, a slobodu sa udaljavanjem. Ali šta ako je upravo dobar odnos mesto u kome možemo da izrazimo svoje potrebe, pokažemo razlike, grešimo i menjamo se, čuvajući osećaj sebe?

🎙️ U novoj, specijalnoj epizodi Otvorenih razgovora donosimo govor doc. dr Ive Branković sa Letnje škole primenjene psihologije: „Granice ljubavi: između bliskosti i slobode“.

Iva nas poziva da ljubav posmatramo kroz način na koji se odnosimo jedni prema drugima i uticaj koji taj odnos ima na nas. Kroz ličnu priču o dugogodišnjem prijateljstvu sa Miom Popić govori o tome kako naše razlike mogu da nam pomognu da otkrijemo i razvijemo delove sebe kojima ranije nismo davali prostora.

Ova epizoda otvara pitanja važna za partnerske, prijateljske, porodične i kolegijalne odnose:
✨ Možemo li da se menjamo uz nekoga, a da ne izgubimo sebe?
✨ Kako da napravimo prostor i za „želim da budem sama“ i za „želim da budemo zajedno“?
✨ Kako nam granice pomažu da gradimo bliskost u kojoj ima mesta za oboje?

Možda je najvažnije pitanje: koliko prostora imamo da budemo svoji pored onih koje volimo?

Jer bliskost dobija novu dubinu kada u njoj ima mesta za dve različite osobe i za sve ono što tek mogu da postanu. 💛

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Da li više uspeha, iskustva i priznanja zaista utišava imposter sindrom ili se sa svakim novim korakom samo pojavljuje u drugačijem obliku?

U novoj epizodi podkasta „Otvoreni razgovori“ donosimo razgovor zabeležen uživo na Letnjoj školi primenjene psihologije, u kojem su Ana Ljubojević, poslovni kouč, Mina Marković, direktorka inženjeringa u Nordeusu i Tamara Letić, Staff People Partner u Databricks-u, otvoreno govorile o tome kako imposter sindrom izgleda iza profesionalnih uspeha, liderskih pozicija i godina iskustva.

U ovoj epizodi čućete zašto se sumnja u sebe često pojačava upravo u trenucima napredovanja, tranzicije i veće odgovornosti i zašto je ne prevazilazimo samo novim uspesima, već razvijanjem samosvesti i drugačijeg odnosa prema sebi.

Razgovarale smo o tome:

• zašto javni nastup posebno aktivira strah da ćemo biti „razotkrivene“
• kako da pažnju preusmerimo sa toga kako izgledamo na ono što želimo da damo publici
• kako nam dekatrastrofizacija, pouzdane povratne informacije i objektivni dokazi o sopstvenim sposobnostima mogu pomoći kada posumnjamo u sebe
• zašto je važno da razlikujemo krivicu zbog konkretne greške od stida koji nam govori da nismo dorasle svojoj ulozi
• kako da na greške gledamo dugoročno kao na priliku da unapredimo svoje veštine, ponašanje i sistem u kojem radimo
• zbog čega imposter sindrom nije samo individualni problem, već i posledica organizacionih kultura koje nagrađuju najglasnije, održavaju kulturu krivice i ne ostavljaju prostor za različita mišljenja
• šta lideri i organizacije mogu da urade kako bi ljudi mogli da govore o greškama, postavljaju teška pitanja i zauzmu svoje mesto bez straha

I otvaramo jedno važno pitanje: ako nas je sumnja u sebe dugo podsticala da se više pripremamo, više radimo i stalno dokazujemo, ko ćemo postati bez nje? Da li ćemo izgubiti odgovornost i ambiciju ili ćemo, zapravo, naučiti da budemo posvećene bez stalnog straha da nismo dovoljno dobre?

Ovo je razgovor o imposteru koji ne pokušava samo da „popravi“ pojedinca, već sagledava i okruženje u kojem sumnja u sebe nastaje, raste ili počinje da slabi.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Kada pitamo ljude šta znači biti slobodan većini je prva asocijacija odlazak u prirodu i samoću. 

Možda je zato Sartr rekao ‘’Pakao, to su drugi’’, misleći na činjenicu da svoj život često organizujemo oko mišljenja drugih.

On je takođe rekao i da je ’’čovek je osuđen na slobodu’’ i kao i većina egzistencijalista bavio se teskobom koja dolazi iz mogućnosti izbora. Ali Sartr je muškarac i muškarci po definiciji imaju izbor.

Žene o slobodi misle i pišu drugačije pa Simon de Bovoar kaže da sloboda nije bekstvo od drugih ljudi već mogućnost da se bude svoj u odnosu sa njima.

Ona podvlači i vrlo specifičnu rodnu perspektivu slobode definišući  ‘’žensko telo kao zatvor’’, ali ne zato što ono to objektivno jeste za ženu, već zato što ga društvo i kultura tako vide.

Kad smo kod društva, Branko Miljković postavlja ultimativno pitanje od značaja i za ovu situaciju u kojoj se mi u Srbiji danas nalazimo  ’’Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?’’

Mnogo je inspiracije za priču o slobodi i sve su to teme o kojima dr Mia Popić i doc. dr Iva Branković razgovaraju u specijalnoj epizodi namenjenoj pripremi za ovogodišnju Letnju školu primenjene psihologije pod nazivom ’’Granice i sloboda’’.

✨ U epizodi otvaramo i sledeća pitanja:

• Šta je sloboda u psihologiji i zašto je važno da pričamo o njoj?
• Šta znači sloboda izbora i koliko je zapravo imamo?
• Kakve veze imaju sloboda i autentičnost?
• Šta je sloboda na poslu? Da li je to potpuna autonomija ili i struktura?
• Kako su povezane sloboda, psihološka bezbednost i odgovornost?
• Kakvi lideri su potrebni ljudima da bi mogli da se osećaju slobodno na poslu?
• Da li smo slobodni da nam posao ne bude najvažnija stvar u životu i da posao bude samo posao?
• Kako slobodu definišu različite generacije?

💡 Ako si ikada pomislio/la: „Sloboda je moja glavna vrednost, ali su mi strašno važni i odnosi sa ljudima i ponekad mi je preteško da balansiram sve to“ – ova epizoda je za tebe.

🎧 Patreon deo (bonus sadržaj):

Delimo sa vama snimak panela sa Letnje škole primenjene psihologije 2024, u kome govorimo o važnoj temi: “Šta znači ‘biti svoj’ u organizacionom kontekstu”.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Nova epizoda Otvorenih razgovora je pred vama i malo je drugačija od svih prethodnih.

U ovoj epizodi, dr Mia Popić i dr Iva Branković otvaraju dve velike teme koje oblikuju naše odnose, odluke i svakodnevni život: granice i slobodu.

Kako da postavimo granice, a da pritom ne izgubimo bliskost?

Zašto nam je nekada teško da kažemo „ne“ ljudima koje volimo?

Kako nas poruke koje smo usvojili u detinjstvu oblikuju u ljubavi i prijateljstvu?

I koliko smo zaista slobodni - u odnosima, na poslu i u životu?

Razgovaramo o ljutnji, konfliktima, rodnim stereotipima i načinima na koje možemo da gradimo zdravije i autentičnije odnose.

Ova epizoda je ujedno i uvod u ovogodišnju Letnju školu primenjene psihologije „Granice i sloboda“, koja će se održati 12. septembra u Dorćol Platzu u Beogradu.

Ako želite da ove teme istražujete još dublje, zajedno sa stručnjacima iz psihologije, biznisa, medija, umetnosti i liderstva - vidimo se uživo.

🎧 Nova epizoda je dostupna na svim platformama.

📍 Više informacija o Letnjoj školi i prijave pronađite na sajtu Letnje škole: https://letnjaskolakoucinga.rs/

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Zašto odlažemo stvari koje su nam najvažnije?

Da li je prokrastinacija zaista problem discipline i lenjosti ili se iza nje krije nešto mnogo dublje?

U novoj epizodi Otvorenih razgovora, Mia Popić i Marko Šelić Marčelo razgovaraju o psihologiji prokrastinacije, kreativnom procesu, perfekcionizmu, strahu od neuspeha i izazovu da završimo ono što nam je zaista važno.

Pričamo o tome:
• šta zapravo pokreće prokrastinaciju
• zašto kreativni ljudi često odlažu
• kada je odlaganje destruktivno, a kada korisno
• zašto nam je nekad teže da završimo nego da počnemo
• kako izgleda unutrašnji dijalog tokom stvaranja
• zašto nas ponekad više plaši završavanje nego sam početak
• i kako da prestanemo da čekamo savršen trenutak

A u Patreon delu idemo korak dalje i razgovaramo o tome kako izgleda stvarni kreativni proces iza kulisa - od trenutka kada pomislimo „ovo je sjajno“, preko faza sumnje, frustracije i samokritike, pa sve do trenutka kada kažemo: „Dovoljno je dobro. Gotovo je.“

Pričamo i o tome:
• kako da se iskobeljamo iz unutrašnjeg kritičara
• kako da ne odustanemo kada nam se čini da je sve što radimo loše
• i šta Marko savetuje ljudima koji imaju mnogo ideja, a malo završenih stvari.

Ako imate mnogo ideja, planova i započetih projekata, a premalo završenih stvari - ova epizoda je za vas.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Postoji jedna ideja koju danas čujemo gotovo svuda:
„Misli pozitivno.”
„Ne zadržavaj se na negativnim emocijama.”
„Samo promeni mindset.”

Ali…šta ako neprijatne emocije nisu problem koji treba eliminisati?
Šta ako su upravo frustracija, tuga, ljutnja i sumnja deo psihološkog razvoja, zrelosti i autentičnog života?

U novoj epizodi podkasta Otvoreni razgovori Mia Popić i Jovana Ranđelović razgovaraju o temi o kojoj se mnogo manje govori - moći negativnih emocija i negativnog razmišljanja.

Pričamo o tome:
– zašto frustracija često znači da rastemo
– zašto je tuga važna za proces adaptacije i gubitka
– šta nam ljutnja govori o našim granicama
– kako razlikovati zdravu obazrivost od paralizujuće anksioznosti
– i zašto kultura opsesivne pozitivnosti nekada može da nas udalji od realnosti i sebe samih

Ovo je epizoda o emocijama koje pokušavamo da izbegnemo, a koje možda imaju mnogo više da nas nauče nego što mislimo.

U Patreon delu ove epizode ulazimo još dublje u temu negativnih emocija, ali ovog puta pričamo o jednoj važnoj stvari:

👉 Kako razlikovati zdrava i nezdrava negativna stanja?

Jer nije isto:
– obazrivost i anksioznost
– tuga i depresija
– zdrava ljutnja i destruktivan bes
– kajanje i krivica
– zdrava i nezdrava ljubomora
– zdrava i nezdrava zavist

Pričamo o tome kako emocije postaju problem tek kada izgube svoju funkciju i počnu da nas blokiraju, umesto da nas usmeravaju.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

Šta zapravo znači psihološka bezbednost kada si deo organizacije - ne kao koncept, već kao svakodnevno iskustvo zaposlenih?

U ovoj epizodi razgovaramo sa Bojanom Filipović Babić iz Inspira grupa o tome kako izgleda put od ideje do stvarne promene u organizacionoj kulturi.

Pričamo otvoreno o tome:
- kako izgleda prvi susret sa psihološkom bezbednošću i zašto taj trenutak često “pogodi” lično
- šta psihološka bezbednost ZAISTA znači u svakodnevnom radu (a ne samo u teoriji)
- kako prepoznati da ona postoji - kroz konkretna ponašanja, ne deklaracije
- gde organizacije najčešće zapinju kada pokušavaju da je uvedu
- kako izgleda proces uvođenja: od inicijative do implementacije
- koja je uloga lidera i koliko oni zaista oblikuju prostor za otvorenost

Posebno ulazimo u 4 ključne dimenzije psihološke bezbednosti:
- traženje i pružanje pomoći
- učenje na greškama
- prihvatanje različitosti
- otvorena komunikacija

I ono što je svima važno - pričamo i o biznis efektima:
- kako znati da psihološka bezbednost “radi”
- kakav uticaj ima na performanse, saradnju i inovacije
- i kako ovu temu predstaviti biznisu, a da ne ostane samo “lepa ideja”
Ako želiš da gradiš tim u kojem ljudi ne ćute, već doprinose, preuzimaju odgovornost i uče, ova epizoda će ti dati konkretne uvide iz prakse.

Patreon deo (bonus sadržaj):
U dodatnih 15 minuta idemo još dublje i konkretnije:
- kako reagovati u situacijama kada neko pogreši - a da to ZAISTA bude prilika za učenje
- konkretni mikro-koraci koje možeš da uvedeš već sutra u svoj tim
- kako razvijati kulturu u kojoj je “ne znam” znak snage, a ne slabosti
point_right  Ako želiš alate koje možeš odmah da primeniš u svom timu -Patreon deo je za tebe.

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/

’’Govorimo im da su bolesni, i oni to zaista postaju. Iako nekima dijagnoza donosi olakšanje, možda postoje drugačiji odgovori. Može li se ponuditi odgovor koji pruža isto olakšanje kao i dijagnoza, ali koji nudi identitet koji ne sputava, osećaj pripadnosti koji osnažuje i uvid u to kako ovo društvo zaista funkcioniše i kako ga iz korena menjati? Ubeđen sam da može.’’ 

Ovako u svojoj knjizi ’’Homo psihijatrikus’’ zaključuje psihijatar Milutin Kostić sa kojim u novoj epizodi razgovaramo o tome zašto se identitet savremenog čoveka često gradi oko dijagnoze kao što je ADHD, depresivni ili anksiozni poremećaj, pa čak i autizam. 

✨ U epizodi otvaramo sledeća pitanja:
-Šta je identitet kao dinamičko svojstvo koje se kreira u kontekstu i šta ga sve oblikuje? 
-Koji su zahtevi stavljeni pred savremenog čoveka kad je identitet u pitanju
-Šta su dijagnoze u psihijatriji, kada su korisne, kada štetne, a kada opasne? 
-Zašto sve češće pripisujemo sebi dijagnoze kao što su depresija, anksioznost, ADHD pa čak i autizam? 
-Da li to što pričamo o poremećajima i dijagnozama zaista smanjuje stigmu, ili...?
-O čemu ne pričamo kad pričamo o dijagnozama, a trebalo bi? 

💡 Ako si ikada pomislio/la: „Mora da imam ADHD“ (iako ti nije dijagnostifikovan u detinjstvu) - ova epizoda je za tebe.

🎧 Patreon deo: 
U kom slučaju je zapravo korisno da dijagnoza bude deo identiteta?
Šta sa ovim uvidima na individualnom i sistemskom nivou? 

📢 Sinergija na društvenim mrežama:

• YOUTUBE: https://www.youtube.com/@psihoterapija1
• INSTAGRAM: https://www.instagram.com/sinergijaa/?hl=en
• LINKEDIN: https://www.linkedin.com/company/11506883/admin/feed/posts/
• FACEBOOK: https://www.facebook.com/centarsinergija
• TIKTOK: https://www.tiktok.com/@sinergija_centar
• SAJT: https://sinergija.org/