stihove interpretira Nikola Rausavljević

Ljudskom srcu uvijek nešto treba,
zadovoljno nikad posve nije:
čim željenog cilja se dovreba,
opet iz njeg' sto mu želja klije.

Zašto tako, prezirući hljeba
svakidanjeg, u prsima grije
vrućom željom okrutnog jastreba
koj' ga uvijek gladnim kljunom bije?

Međ kolijevkom traje i međ' rakom
našem žiću odveć kratko doba,
zato srce u nazočju groba

uvijek dršće željom svejednakom,
misleć uvijek: zemlja ima slasti
koja neće s njime u grob pasti!

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Iscurela si mi zorom
kroz prste,
kao kroz bušan san.

Na grudi sam ti čitave noći
otiske prstiju vario;
želeo da tako dočekam dan.

Na koži si jutros
kô ordenje odnela
ožiljke od moje gladi.

I šeretski osmeh
na usne zalepljen,
kô medom dan da ti sladi.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Načiniti kopiju mozga
uvučenog u samog sebe
i neki drugi put ga obasjati njim samim.
Zapaliti ga
naduti
nadeti –
sve dok ne prekine krug.

Potom
spojiti struje
u magnetni čvor
i mahinalno nabaciti kuku
na klin horizonta.

Potom
nema žurbe
i nema zakašnjenja.
Ispada da je sve
predviđeno
i spojeno
u ravnoteži.

Centrifugalni ples
može početi,
noseći u vrhovima prstiju
pozlaćene spirale,
sa ritmom koji je večan
koji traje
koji se niti umara
niti odmara.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Zvezde se noćas
sele
u žetelačke ruke...
Pune šake nade i očaja
natkriljuju
umor i bol...
Na ogrubelim dlanovima
opne pucaju...
Iz njih
bezbroj malih svitaca
u pesmu uleću...
Slapovi
zlata, prašine i znoja
u bezdan se slivaju...

Puca koža ratarska!
Pršti zrnevlje!
Dok se kap u more pretvara...

Snovi poprimaju zvukove...
Pljusak seljačkih želja,
odsanjan...

Nepresušno čekanje i strepnja
tonu
za samo par treptaja
u nemerljivo mračno ništavilo...
A odatle...
...Odatle će
zorom poteći
reke belih vekni...

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Kad mi se iz zena poput uspomena
razbegnu šume putovi i perspektive
a neki čudni mag
spusti oko mene sag
od svile meke i sive,
tada sam sâm.

Pustim da mi kroz dušu proteku tišine,
i dok pauk plete paučine,
uzaberem cvet deteline
ili vlat trave,
i tonem u senke plave.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

U onoj noći s petka na subotu
sudnjega časa u tvome životu
čistaja djevo i najređi cvetu
poslednje što si ti od mene čula
bilo je: „Volim te
najviše na svetu!“

Ali na čemu bi onaj što ne ume
više živeti održao sebe
da mu na usnama što se ne dvoume
ne dodade slamku
i reč
„I ja tebe!“

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Miriše grožđe i smilje
tamo u našem selu...
Posvuda prolazi jesen
u ruhu žutu i bijelu;
plodove raznosi, daje,
dariva polja i gaje.

...Tihano došla sam evo
iz jednih neznanih strana,
u plaštu klasove nosim
i šipke s tananih grana...
Pjevuca tihano, - tiše
i granom smokvinom njiše.

Na nebu modrome eno
sjajna se prelijeva duga
i svirka flauta bruju
sred malog zelenog luga...
to himnos jesen ori –
i šipak i grođže zori.

stihove interpretira Nikola Rausavljević


Sakriću opet onog pravog sebe,
po ko zna koji put.
Odglumiću nekog drugog od bede,
izobličen, besan  i  ljut.
 
Sakriću opet onog pravog sebe,
kao da živim lažno,
ali original uporno masku grebe,
bolno i snažno.
 
Sakriću opet onog pravog sebe,
da  ne  izazovem skandal,
jer šokiram malograđanske amebe,
time što sam original!
 
Sakriću opet onog pravog sebe.
Sam sebe ne prepoznajem.
A kada originali maske pobede,
celoga sebe ću da dajem.
 
Sakriću opet onog pravog sebe,
makar u buntovni stih.
Tu original uvek masku pojede
i tu onda nisam skriven i tih.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Ćute mora žitna,
nepomična, žuta –
dokle pogled hvata,
nigde nije puta.

Muklo grakću negde
nevidljive vrane;
vetrić tek propiri,
ali brzo stane.

Mir je, kao da je
neko opšte bdenje.
Žita, što nas hrani,
čisto čujem zrenje.

I blagoslov čujem
što se na Stig sliva –
kô da gospod lebdi
povrh Stiških njiva.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Noć tamnih manira
Prislonila je usne
Na nemir mojih snova.
Htela bi dan
Koji nestaje
Htela bi dodir
Izgubljen osmehom nevinosti
Pod tuđom rukom strasti.
Večeras je to želja
Skrivena od pogleda
Koja teško nalazi reči.
Dan prolazi
Pod budnim okom stvarnosti
Zaobilažen od snova
U životu među strancima,
Gasi se miris vetra
U njegovim venama...

Mučno je sanjati
Krv idealista
Koji padoše za slobodu.