Priče koje leče. Glasovi koji osnažuju.

Svakodnevno se borimo sa pritiscima, očekivanjima isopstvenim odrazom u ogledalu.

U Pismu sebi, ljudi dele najintimniji razgovor koji su ikada imali:onaj sa sobom iz perioda kada su bili opterećeni svojim telom,izgledom i samopouzdanjem. Ta pisma čitaju mladi,  oni koji se možda suočavaju sa istim mislima i strahovima.

Nismo sami u svojim borbma.

Normalizujemo različita tela, osećanja i puteve do samoprihvatanja.

U želji da zalečimo sebe, a mladima damo iskustvo, snagu i perspektivu – iz prve ruke, od onih koji su kroz to prošli.

Jer ponekad je najvažnije čuti da će jednog dana biti lakše – od nekoga ko je to već preživeo.

Pismo sebi – Za generaciju koja zaslužuje da seoseća dovoljno.

Hvala Ognjenki Lakićević što je napisala Pismo sebi.

Hvala i pozorišnom pedagogu Ibri Sakiću, Teatru mladih Mišolovka i glumici Simoni Čokić.

Na ovoj priči je radila i Milana Vojnović.

Dizajn zvuka: Aleksander Sivč

Asistant produkcije: Nemanja Stevanović

Podkast produkcentkinja: Alekasndra Bučko